Статистика која леди крв: Канцер разара грађане Црне Горе, здравствени систем без рјешења
Јучерашње ријечи министра здравља Војислава Шимуна узнемириле су јавност више него било која статистика посљедњих година. Подаци које је саопштио – да је у Црној Гори током 2022. године регистровано 2.739 случајева малигних болести и 1.535 смртних исхода – звуче као тихи аларм који непрестано звони. То значи да сваког дана седам људи сазна да болује од рака, а четири изгубе живот. За земљу ове величине, то је поражавајућа и тешка чињеница.
Министар Шимун ове бројке је изнио приликом представљања Програма превенције и контроле малигних болести за период 2026–2028. године. Нагласио је да је ријеч о стратешком документу којим се дефинишу приоритети, циљеви и мјере за смањење терета малигних болести и унапређење квалитета живота обољелих. Говорио је о тзв. "skrining" програмима, о значају раног откривања, о одговорности државе.
Међутим, иза тих формулација остаје кључно питање – када ће грађани видјети конкретно унапређење услова лијечења? Када ће онколошки пацијенти осјетити да систем ради брже, ефикасније и доступније? Није се чуло када ће бити проширени капацитети, када ће бити обезбијеђена шира доступност савремених терапија, када ће се смањити листе чекања и убрзати дијагностика. Стратегије су важне, али људи који се данас лијече траже одговоре у садашњости, а не у документима који се односе на будућност.
Директор Институт за јавно здравље Црне Горе Иван Самарџић истакао је да превенција захтијева ангажман цијелог друштва. То је неспорно. Али превенција не може бити једини одговор ако број обољелих расте или остаје на високом нивоу. Свакодневни живот показује да се све више конзумира индустријски прерађена храна, пуна адитива, конзерванса и шећера. Стрес, загађење ваздуха и воде, сједећи начин живота – све су то фактори који остављају трага на здравље нације.
Истовремено, у јавности већ деценијама постоји дубока сумња да посљедице бомбардовања 1999. године од стране НАТО пакта нијесу до краја истражене. Током агресије на Србију и Црну Гору, односно тадашњу Ср Југославију, масовно је коришћена муниција са осиромашеним уранијумом. Иако Црна Гора није била изложена истом интензитету удара као поједини дијелови Србије, нарочито њена покрајина Косово и Метохија, питање дугорочних посљедица и даље изазива забринутост, посебно ако се зна да је на КиМ далеко највећи проценат обољелих и преминулих од рака задњих 26 година, а свакако ваља подсјетити на географску односно физичку близину Црне Горе и Космета. Све је више научно доказаних чињеница о директној узрочно-посљедичној вези НАТО бомбардовања са порастом обољевања, и то више нису само сумње и страхови.
Алтернативне терапије
Када статистика постане свакодневица, људи почињу да траже одговоре и ван институционалног система.
Све је више оних који се, поред званичне терапије или понекад умјесто ње, окрећу природним препаратима, биљним чајевима, специјалним режимима исхране и различитим алтернативним методама. У јавности се могу чути и тврдње да одређени потенцијално дјелотворни природни приступи нијесу довољно истражени или да се о њима недовољно говори јер не доносе профит великим фармацеутским системима. Мора се признати, за такве тврдње у пракси је све више доказа, премда, логично, медицинска струка упозорава да одустајање од "доказаних" терапија може имати озбиљне посљедице.
Суштина проблема је у неповјерењу и страху. Када свакога дана четири породице изгубе некога, тешко је остати равнодушан. Грађани очекују више од статистике и програмских докумената – очекују јасне рокове, видљива улагања, конкретне резултате. Борба против малигних болести мора бити више од декларативне посвећености. Она мора значити мање дијагноза, мање смртних исхода и више наде да ће систем бити јачи од болести која односи превише живота.
Д. Обрадовић
