Голубовић: Без руских туриста сезона 2026. биће у ћорсокаку
Планирање и оперативна припрема љетње туристичке сезоне 2026. године морају већ сада бити високо на агенди – не само туристичке привреде, већ и државе, локалних самоуправа и свих актера дестинације, каже за „Дан“ специјалиста туризма Петар Голубовић из Центра за истраживање и развој туризма (ЦИРТ).
„За љетњу сезону кључни су предвидивост и квалитет. Као дестинацији, треба да нам буду приоритетна три аспекта: цјеновна политика, маркетинг и производ и смјештајни капацитети“, истиче Голубовић.
Он наглашава да је тржиште све осјетљивије на однос цијене и квалитета, те да није проблем имати вишу цијену уколико је прати одговарајући квалитет. Према његовим ријечима, неопходна је већа дисциплина у формирању цијена и досљедан стандард испоруке – од чистоће и услуге, до брзине, гостопримства и транспарентности доплата.
Голубовић указује да туристи све више траже садржаје засноване на доживљају, па приоритет треба да буду производи који су премијум по искуству, али не нужно и луксузни по цијени: гастрономска искуства, локалне туре, активни одмор, култура, догађаји и аутентичне приче.
„Смјештајне капацитете, посебно приватне, треба додатно уредити кроз стандардизацију, професионализацију и подизање минималних стандарда – опремљеност, одржавање, пријем госта, кућна правила, дигитална комуникација. Тиме се директно јача репутација дестинације и смањује простор за лоша искуства“, казао је Голубовић.
Према његовој оцјени, реалан је и остварив циљ да дестинација у љетњу сезону и такозвани шпиц уђе инфраструктурно и оперативно спремнија него прошле године. Међутим, то подразумијева да се до почетка сезоне у потпуности реализује проширење капацитета аеродромске инфраструктуре, обезбиједи пуна функционалност кључних друмских праваца и правовремено припреми Приморје.
Концепт за продужење сезоне
ЦИРТ ради на развоју концепта који би могао представљати национални оквир за продужење сезоне у периоду новембар–фебруар, заснован на кластер приступу (Приморје – Централни регион – Сјевер), тематским рутама и мјерљивим индикаторима учинка.
„Полазна идеја је да се постојећа јавна средства користе ефикасније, координисаније и транспарентније, без додатног фискалног оптерећења, уз шири временски и просторни ефекат у односу на појединачне програме, те уз мјерљив оквир праћења ефеката јавних улагања – ноћења, дужина боравка, дисперзија потрошње. По завршетку иницијалне разраде, концепт ће бити предочен кључним чиниоцима дестинације као отворена платформа за даљу разраду и усаглашавање. Тиме се ствара практичан мост између оперативних одлука и дугорочног стратешког планирања“, казао је Голубовић.
Он сматра да ће предстојећа сезона бити изазовнија због административних баријера за руско и азербејџанско тржиште. Према подацима Монстата, подсјећа, туристи из Русије учествовали су са 15,7 одсто у структури ноћења, док је код азербејџанског тржишта забиљежен раст од 68,4 процента у односу на укупна ноћења.
„То је додатни разлог да се паралелно ради на диверсификацији тржишта и стабилизацији потражње. Вјерујем да посебну пажњу треба посветити ближим тржиштима Европске уније, са којих тренутно биљежимо релативно мали број долазака, а гдје постоји реалан простор за раст кроз бољу авио-доступност, циљане кампање и конкурентно позиционирање, како у сезони, тако и ван ње“, истиче Голубовић.
Стратегија развоја туризма кључна за дугорочно планирање
Стратегија развоја туризма, како наводи Голубовић, најважнији је национални документ за дугорочно планирање одрживог развоја.
„Без ње се дестинацијом управља практично од ‘сезоне до сезоне’. У животу, па тако и у туризму, важи једноставно правило: када не знате гдје идете, тешко је мјерити да ли сте стигли на право мјесто. Зато је важно да се процес израде стратегије доведе до јасних циљева, приоритета, стандарда и мјерљивих индикатора, посебно имајући у виду да је важећи стратешки оквир истекао са завршетком 2025. године“, казао је Голубовић.
Он оцјењује да је најављена дигитална платформа од великог значаја, јер без поузданих и ажурних података није могуће водити паметну цјеновну политику, планирати капацитете, спроводити надзор и реализовати циљани маркетинг, што је нарочито важно за економију која је снажно ослоњена на туризам.
Говорећи о очекивањима за 2026. годину, Голубовић истиче да је раст броја ноћења могућ, али да ће зависити од тога да ли ће се повећати удио појединих тржишта кроз добру авио-доступност и системски подстаћи дуже задржавање гостију кроз садржаје и „разлоге за останак“ – догађаје, излете, гастрономске и активне производе. На тај начин, како закључује, дестинација не повећава само број ноћења, већ и укупан приход од туризма кроз дужи боравак и већу потрошњу.
