Све веће интересовање за студије српског језика и књижевности
Проблем српског језика и књижевности у Црној Гори, односно системска дискриминација и отимачина српске културне баштине, насилна преименовања и фалсификовање науке о језику и науке о књижевности, а све у циљу асимилације и брисања српског културног и националног бића – отпочео је прије више деценија. На њему се предано радило, уз политичку вољу бившег режима и подобних научних и културних дјелатника, упоредо је стварана нека нова „баштина“ која је кривотворила, присвајала и клеветала српску и оне који су били њени носиоци кроз генерације.
Један од стубова одбране српског језика и књижевности је био и остао Одсјек за српски језик и јужнословнеске књижевности на Филолошком факултету у Никшићу. „Плодове“ насилне индоктринације и системског уништавања српске културне баштине, видимо и данас када се боримо за статус језика којим говори највећи број грађана у Црној Гори. Упркос томе, кримогена политичка елита која је била на власти, избацила је српске писце и пјеснике из уџбеника, преименовала језик, фалсификовала историју језика и књижевности… Пак, данас славе јубилеје и отворено најављују и покушавају да спроведу отимачину српске културне баштине у институцијама културе и самог Универзитета – и то четири године након рушења бившег режима!
Таква вишедеценијска политика резултирала је и тиме да су млади уписивали у већем броју Одсјек за тзв. црногорски језик, одсјек који је у потпуности преузео програм са матичног – Одсјека за српски језик и јужнословенске књижевности. Па ипак, млади људи у Црној Гори враћају се својим коријенима, и упркос наметнутом службеном језику – они уписују у све већем броју свој матични, најстарију катедру за националну књижевности и проучавање језика – српског језика и књижевности.
Прелиминарни резултати уписа у години и годинама пред 2020-у, студијски програм стар свега 15 година (Црногорски језик и јужнословенске књижевности) имао неколико пута више уписаних од програма који су похађали сви, па и садашњи професори на Одсјеку за црногорски језик и јужнословенске књижевности. Наиме, 2019. је био већи број студената црногорског језика (14) у односу на број уписаних будућих србиста (5), док је ове године ситуација обратна.
Слична статистика била је 2020. када су ствари полако почеле да се мијењају, споро али стабилно – разлика међу уписаним студентима се смањивала, да би 2023. и 2024. био већи број студената уписаних на Одсјеку за српски језик. Ове је године црногорски уписало 6 студената, док је српски језик уписало 14 студената.
А статистика у годинама између говори о све мањој разлици у интересовању.
Године 2020. српски је уписало 7, а црногорски 10 студената, док је наредне године број уписаних студената на Одсјеку за црногорски језик био такође 10, а на српском их је био 9.
Док 2022. број уписаних на црногорском је био 12, а 2023. девет студената. Када је у питању Одсјек за српски – 2022. било је 8 бруцоша, а наредне 14.
Да ли је ово само праћење политичких трендова или враћање коријенима: поставља се питање? Али, све узевши у обзир, посебно и актуелну политичку ситуацију у којој је и даље табу неизвињавања што си Србин, оправдано је уздати се да су генерације које долазе боље од оних које су им претходиле.
.jpg)
