СВЕТИ САВА - ЦРНЕ ГОРЕ СЛАВА: Код нас највише храмова посвећених првом српском архиепископу

Дана је Савиндан. Свети Сава обиљежава се широм Црне Горе свечаним академијама у част првог српског архиепископа и просветитеља. Овај празник Српске православне цркве која је створила Црну Гору, уједно је, сходно Темељном уговору између државе и СПЦ - нерадан дан за вјернике који празнују.

Сједиште Зетске епископије био је манастир Светог архангела Михаила, по којем је и острво названо Михољска превлака које је послије рата преимоновано у Оствро цвијећа. Ово острвоо код Тивта у Бококоторском заливу, сведочећи о постојању хришћанских заједница на том подручју већ 1.700 година, чува успомену и на прву епископију формирану на тлу данашње Црне Горе - Зетску епископију, коју је у 13. вијеку основао и успоставио први српски архиепископ и просветитељ Свети Сава.

Исте године када је српска црква стекла аутокефалност, 1219. године. Од тада, како је потврђено и Темљеним уговором, СПЦ има континуитет у нашој држави.

Као што се зна, највећи број храмова и манастира посвећених Светом Сави у епархијама Српске православне цркве (СПЦ) налази се у Митрополији црногорско-приморској, а територијално на Црногорском приморју.

Свети Сава и Стефан Немања
 
Када се направи анализа броја храмова и манастира посвећених Светом Сави по појединим епархијама Српске православне цркве, из актуелног Календара Српске православне патријаршије, долази се до закључка да се управо највећи број (12+2) налази на територији Митрополије црногорско–приморске, чије је сједиште на Цетињу, подсјетио је раније бивши градоначелник Цетиња и публициста — Јован Маркуш.

То су: манастир Савина (Херцег Нови), манастир Светог Саве (Савина главица, Грбаљ), храм Светог Саве у манастиру Градиште (Паштровићи), храм Светог Саве (Његуши), храм Светог Саве (Крајни До, Ћеклићи), храм Светог Саве (Тиват), храм Светог Саве (Клинци, Луштица), храм Светог Саве (Херцег Нови), храм Светог Саве (Морињ), храм Светог Саве (Ђенаши, Паштровићи), храм Светог Саве (Крстац, Паштровићи), храм Светог Саве (Фрутак, Даниловград) и порушени храм Светог Саве у Годињу (Црмница).

Академик и пјесник Матија Бећковић,  у једном недавном интервју примијетио је да „нема ниједне цркве у Црној Гори, нити уопште српске цркве, у којој нису Стефан Немања и Свети Сава“.

„Шта ће онима који су кидисали на православне храмове (бивши режим, прим.ред)  онда цркве на чијем су иконостасу њихови највећи душмани“, запитао се Бећковић.

Подсјећања ради, до 1944. године Цетињска богословија је била смјештена у манастирском конаку, у народу названом Биљарда, а богословски параклис (црква) Светог Саве налазио се у југоисточној кули у Биљарди, на Цетињу.

Све ове неспорне чињенице указују да је Свети Сава, заједно са Светим Симеоном Мироточивим, уграђен у темеље Старе Црне Горе, чије је сједиште управо било на Цетињу. Уз све то, Свети Симеон, који је уједно и родоначелник светородне лозе Немањића, рођен у данашњој Подгорици.

Светог Саву као крсну славу прослављају и многе породице у Црној Гори.

Принц, игуман, књижевник, правник, светитељ...

Свети Сава (по рођењу Растко Немањић) је био српски принц, монах, игуман манастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат краљева Вукана и Стефана Првовенчаног.

Kao младић добио је од оца Захумље на управу. Међутим, Растко је побјегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, гдје је добио име Сава. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори.

У Србији је убрзо дошло до борбе за власт између Савине браће. Због тога се он вратио у Србију, како би зауставио рат. Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе вјерске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219.

Сава је од Васељенске патријаршије у Никеји изборио аутокефалност српске цркве са статусом самосталне архиепископије, а васељенски патријарх Манојло I Цариградски га је именовао за првог српског архиепископа. Остао је архиепископ све до 1233., да би га потом замијенио његов ученик Арсеније. Више пута је путовао у Палестину. На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236. смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Владислав.

Његова најзначајнија писана дјела су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“.

Савин култ у народу био је јак. Послије једног устанка Срба против Османског царства, турски заповједник Синан-паша је 1594. наредио да се спале мошти светога Саве на Врачару. На мјесту за које се вјерује да се то десило подигнут је Храм Светог Саве. У Србији се дан његове смрти по грегоријанском календару (27. јануар) прославља као Дан просвете.