Из Бољевића у Црмници стиже информација да се урна Борике Лековић, учеснице НОБ-а, која је умрла 1979.године у Љубљани, данас полаже у њену породичну гробницу у овом селу.
Борика Алексе Лековић рођена је 1918. године. Као дјевојка приступила је НОБ- у 1941. године. Ратовала је равноправно са својим саборцима у X Црногорској бригади, а због невјероватне храбрости и пожртвовања током рата завриједила је међу саборцима надимак Вук. Њени рођаци и познаници из родне Црмнице свједочили су да је успјела потпуно сама да ослободи логораше који су били затворени у тврђави Бесац у Вирпазару, међу којима је била и њена сестра са малољетним сином. Њена глава, како се говорило, била је уцијењена златом од стране италијанских окупатора.
До пензије је била ангажована у ЈНА, у Љубљани, гдје се са чином потпуковника пензионисала. Нема директне потомке, али је, кажу они који су је боље познавали, имала велико срце за најширу родбину.
Добитница је Ордена за војне заслуге III реда, Ордена народне армије са сребрном звијездом, Медаљe за војне заслуге, Орден рада са златним вијенцем и Партизанске звијезде. Умрла је у Љубљани 1979. године и сахрањена уз највеће војне почасти.