Зечевић: Нови прилив миграната из Русије и Украјине потенцијал за нашу економију

Економски аналитичар и уредник портала Бизнис Црна Гора Предраг Зечевић каже да најављивани нови прилив миграната из Русије и Украјине може донијети потенцијал за развој економије Црне Горе, али само ако држава адекватно одговори на изазове и искористи прилике.

"Уз стратешке мјере које би олакшале интеграцију и повећале допринос ових група економији, Црна Гора може постићи значајне буџетске и друштвене користи. Ово је прилика да се солидарност преточи у одржив економски развој" – каже Зечевић за портал "Дана".

Подсјетимо, од почетка сукоба између Русије и Украјине, мобилизација у овим земљама изазвала је значајне миграционе токове, укључујући и долазак грађана Русије и Украјине у Црну Гору. Према подацима Министарства унутрашњих послова Црне Горе из септембра 2024. године, одобрени боравак има 97.189 страних држављана, од чега је највише из Русије (26.242), Србије (23.290) и Турске (9.110), док је украјинских држављана 5.203.

Пртоцјењује се да би пооштравање ратних дејстава у Урајини могло изазвати нове миграционе таласе из ове земље и из Русије.

Ови миграциони токови могу имати економске ефекте на Црну Гору. Аналитичари истичу да присуство већег броја странаца може довести до пораста бруто домаћег производа, али и упозоравају и на могуће негативне последице.

"Од почетка сукоба у Украјини, Црна Гора се суочила с приливом махом богатих миграната из Украјине и Русије, што представља изазов за мале црногорске капацитете, али и потенцијалну економску прилику. Према доступним подацима, одобрен боравак у земљи има око 13.500 руских и 32.000 украјинских држављана, што чини више од 5% укупне популације. Овај демографски раст има вишеструке импликације на црногорску економију и буџет"- истиче Предраг Зечевић.

Зечевић каже да Да би Црна Гора максимизовала економске бенефите, потребне су конкретне мјере.

1. Поједностављење радних дозвола: Увођење бржег и транспарентнијег система за издавање радних дозвола олакшаће улазак избјеглица на тржиште рада.

2. Подстицаји за предузетнике: Посебни програми подршке могу привући додатне инвестиције и омогућити отварање нових фирми.

3. Развој људског капитала: Фокус на привлачење и задржавање стручњака, посебно у ИТ сектору, може убрзати економски раст.

Он наглашава да богат и махом образовани мигранти посебно они са високообразованим специфичним профилима, доносе позитивне економске ефекте кроз потрошњу, инвестиције и допринос тржишту рада.

"Њихово присуство се већ осјетило у неколико кључних области тржишта некретнина, оснивања фирми. Повећана потражња за становима и кућама довела је до раста цијена некретнина, посебно у градовима попут Подгорице, Будве и Бара. Изнајмљивање станова генерише значајне приходе за локално становништво и доприноси буџету кроз порезе на имовину. Руски и украјински држављани основали су више од 2.000 фирми у Црној Гори, од ИТ сектора до угоститељства, што ствара нова радна мјеста и генерише приходе за државу кроз порезе и доприносе" – каже овај економски аналитичар.

Зечевић подсјећа да богати мигранти доприносе расту малопродаје, услуга и угоститељског сектора. Процјењује се да њихова потрошња значајно повећава прилив ПДВ-а у буџет.

"Иако прилив људи доноси економске користи, изазови су неизбјежни. Системи здравствене и социјалне заштите суочавају се са повећаним оптерећењем, што захтијева додатна улагања. Повећана потражња за некретнинама и услугама довела је до раста трошкова живота, што погађа локално становништво" – упозорава Зечевић.