Светом литургијом која је служена у Храму Светог Јована Владимира, започело је празновање Бадњег дана у Бару. Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, а саслуживали су протојереј-ставрофор Радоман Мијаиловић, игуман Прокопије (Вуковић), протојереји Јован Пламенац, Љубомир Јовановић, Младен Томовић и Никола Радовић и јереј Александар Орландић. За пјевницом је одговарао хор „Свети Јован Владимир“.
Извинувши се у име Митрополита Јоаникија који је требао да на Бадњи дан традиционално служи у барском храму, отац Слободан рекао је да је разлог Митрополитовог недоласка упокојење архимандрита Стефана (Калика), који је, како каже отац Слободан, као младић од 16-17 година из родне Далмације дошао у Црну Гору и овдје тада са једним мањим бројем младих људи жељних монашкога подвига, који су исто добрим дијелом потицали из Далмације, дошао у Црну Гору, гдје је тешко било служити као свештеник и као монах у то врјеме суровог комунистичког прогона Цркве:
„Они су дошли и своју младост и свој живот уградили у светње наше Митрополије, чувајући да се у њима не угаси кандило вјере. Један, дакле, од тих храбрих и одважних младића био је и архимандрит Стефан, који је од 1959. године ревностно служио у светњама наше Митрополије. Најприје у манастиру Косијереву, потом у Острогу и Морачи, а највише свога свештеничкога труда и монашкога стажа провео је у манастиру Пиви, гдје је преко 20 година био игуман.
Последње године свога живота већ стар и оболио, провео је у манастиру Морачи, гдје се јуче мирно и упокојио и душу своју предао у наручје Христа Богомладенца, коме је од дјетињства свога вјерно и ревносно служио. Због великог поштовања према архимандриту Стефану и свих његових заслуга за нашу Митрополију, Митрополит Јоанникије просто није могао другачије да поступи, него да пође данас у манастир Острог, гдје ће након заупокојене Свете литургије бити обављено и опјело и сахрана блаженопочившег архимандрита Стефана.“
Затим је отац Слободан пренио поздраве Митрополита Јоаникија градоначелнику Бара г. Душану Раичевићу, министру Маји Вукићевић и народним посланицима Дејану Ђуровићу и Момчилу Лековићу, као и представнику Римокатоличке цркве дон Кељмендију Спаћију, који су са великим бројем вјерног народа молитвено присуствовали Светој литургији.
У наставку бесједе прота Слободан рекао је да смо данас пред дверима великога славља, великога празника.
„Опет се и изнова са великом радошћу, љубављу и трепетом молитвеним поклањамо пред великом тајном љубави Божије, љубави Божије која је Бога свела на земљу, да нас гријехом посрнуле и отуђене од Бога поново врати у заједницу са Богом живим и да нас врати у ону славу и достојанство коју је Бог намијенио човјеку од постања свијета. Велика и света тајна оваплоћења јединороднога Сина Божијег који је, примивши од Пресвете Дјеве Марије људску природу, постао Син човјечији да би нас, гријехом пале и отуђене од Бога, уздигао, преобразио, обновио и учинио нас, како кажу Свети оци, боговима по благодати. Велика је и света ово тајна која кроз вјекове свима нама који се са љубављу и надом у милост Божију поклањамо пред овом светињом доноси мир, утјеху и радост. Радост вјечну, радост непролазну Царства небескога коју је Господ припремио онима који га воле, љубе, у Њега вјерују и у Њега се надају.“
Ово је празник, наглашава отац Слободан, који нам увијек, као и сви други празници Господњи, Мајке Божије и Светитеља Божијих, доносе велику радост и утјеху. Али некако увијек посебна празнична радост буде у данима око Божића. Управо због те ерупције и пројаве силне љубави Божије према свакоме човјеку. Ту радост увијек да носимо у својим срцима, она да нас кријепи и да нам даје снагу у свим животним приликама и неприликама.
Осврнуо се и на трагичан догађај са Цетиња желећи да ова радост и љубав Божија, коју посебно у ове дане осјећамо, утјеши и срца наше браће и сестара, чланова ожалошћених породица невино пострадалих на Цетињу.
„Исто тако и оних који су пострадали у истом граду прије 2,5 године. И свих оних широм свијета који су тужни, рањени, уцвијељени, јер смо свједоци да нема краја свијета гдје се не дешава неко страдање, бол и патња. Витлејимски Богомладенац свима да подари утјеху и снагу. Ожалошћеним породицама са Цетиња, са којима посебно сви ових дана саосјећамо, да Господ подари снагу, утјеху и вјеру да овај велики бол и тугу која их је снашла изнесу храбро и достојанствено. Молимо се Господу да у Царство небеско прими душе свих невино пострадалих, да онима који су рањени у овом трагично догађају Господ подари брзо оздрављење и опоравак, и да се сви помолимо да се овакве трагедије више никада и никоме не дешавају.“
На крају Свете литургије оци су у име Митрополита Јоаникија свој дјеци подијелили божићне поклон пакетиће, а дјеца вјеронауке су оцима узвратили даривавши их поклонима које су они сами припремили.
Бадњаци
На платоу испред храма у 15 часова почело је традиционално паљење бадњака. У име Црмничана бадњак су донијели представници села Орахово. Након освећења бадњака све присутне у име барског свештенства поздравио је отац Александар Орландић. Пожељевши свима срећан и благословен дан предпразништва рођења Христовог, отац Александар се осврнуо на овај велики догађај у људској историји.
„Празнујемо догађај који се десио у древним временима у тишини Витлејимске пећине. Догађај којем су свједочила тек неколицина пастира и тројица мудраца са Истока, али догађај који је подјелио сву историју. Догађај од кога се вријеме и дан-данас мјери на оно вријеме прије рођења Христовог и оно вријеме после Његовог рођења. И то је начин на који се вријеме мјери у цијелом свијету, знали ми за догађај који је у центру времена тога или не. Међутим, то је догађај који далеко и превазилази историју, превазилази вријеме, догађај који је потресао небо и земљу.
Догађај који је, како свети оци говоре, већи од стварања свијета, јер у том догађу је пресаздана сва васељена од трулежности у нетрулежност. Славимо долазак Бога у тијелу. Бог, Логос, како каже Свети Јован Богослов, постаде тијело, постаде човјек, један од нас и настани се међу нама.
Дакле, онај који је прије свих вјекова од Оца рођен, рађа се у времену од мајке. Онај који је творац неба и земље, постаје један од нас ради нас и ради нашега спасења. Како пјевамо у тропару ових предпразничних дана, Христос се рађа да би обновио лик, да би нас које је једном саздао по лику својем и по подобију, саздао за вјечну љепоту, вјечни мир, радост и живот. Све оно што Бог јесте и што Бог има да би даровао нама, а оно што је првосаздани човјек сагријешивши, окренувши лице своје од Бога, окренувши му леђа изгубио. Бог се није окренуо од свога створења, него управо зато се и на данашњи дан и рађа да би обновио лик свој у нама. Христос се рађа да би подигао своју творевину – палога човјека. И то је оно, браћо и сестре, што треба сви да знамо када празнујемо овај празник, сабирајући се овако на ове благословене догађаје. Благословени обичаји, бадњак, и честнице, и полазници, све то је добро и благословено, ако је у центру свега тога Богомладенац Христос и његово рађење, догађај доласка Бога у свијет. Ако тога нема, онда ни ово све што ми радимо нема смисла, а бојим се да нам може бити и на осуду.
Дакле, прије свега да знамо зашто се сабирамо и око кога се сабирамо. Да овај пламен представља пламен љубави Божије, која се ради нас и ради нашега спасења оваплотила и постала дјете. Као што је и много вјекова прије тога догађаја, Свети Пророк Исаија говорио: „Са нама је Бог.“ То је оно што је у центру овог догађаја. Са нама је Бог, како каже Свети пророк, разумите и покорите се народи. Разумите, јер у том разумијевању, у том познању и јесте наше спасење. Како и сам Господ каже, живот вјечни је да познате Бога Оца и онога кога је послао – Исуса Христа. Дакле, то је центар онога што празнујемо. Да је Бог постао један од нас, да је Он са нама. Дијете нам се даде; рађа нам се Син. Дакле, Свети пророк Исаија пјевао је прије много вјекова, видјећи духовним очима, Духом Светим, оно што се догађа. И то је оно што је у центру овог догађаја.
Дакле, празнујући празник, да се радујемо и веселимо, али прије свега да знамо да се поклањамо нас ради рођеном Богомладенцу коме нека је слава, са Оцем и Духом Светим у вјекове вјекове.“
Након оца Александра у име Црмничана и села Орахово присутне је поздравио Марко Машановић.
„Часни оци, драга браћо и сестре, припало ми је то задововољство да у име Црмничана, а испред села Орахово, пожелим срећан бадњи дан. Као што већ многи знају, Црмничани традиционално налажу први бадњак овдје на овом мјесту, испред храма у Бару и веома смо поносни на ову традицију. Али оно што желим рећи, јесте да сви бадњаци који се налажу и који ће се налагати данас у току цијелог дана, представљају управо оно што је универзална порука Бадњег дана и сутрашњег Божића, а то је порука суживота, слоге, љубави и пријатељства.
И на темељу те поруке, у данима када се основне вриједности заједништва често заборављају, Божић нам показује пут да је уједињење у љубави, поштовању, међусобној помоћи, прави пут којим требамо ићи. И стога, желио бих да нас овај пламен све огрије, да донесе топлину у наша срца, сјетлост у наше душе, која ће нас водити не само данас и сјутра, кроз све животне изозове, већ током цијелог живота. Нека је наздравље и Бадњи дан! Христос се роди!“
Дејан Вукић
