Маљевик је најскупља рана Бара – 75 милиона евра уложено, а ни ашов није забоден: Ко је одговоран?

Када је предсједник Општине Бар Душан Раичевић прије неколико дана на конференцији RE у Будви казао да је Бар „град пропуштених шанси“, многи су се с правом запитали ко је одговоран за те пропуштене шансе и ко је пуне три деценије управљао и државом, и ко још увијек управља Баром.

Најбољи и најскупљи примјер те политике свакако је пројекат „Маљевик“, који је од симбола развоја постао симбол административног хаоса, политичких игара, сумњивих одлука и могуће вишемилионске штете по државу и грађане.

Још 2007. године инвеститор „Сонуба Монтенегро“ купио је земљиште у Маљевику за чак 32,5 милиона евра. Према уговору и плановима, на том простору требало је да никне луксузни туристички комплекс вриједан најмање пола милијарде евра, једна од највећих инвестиција на црногорском приморју.

Данас, скоро двије деценије касније, резултат је поражавајући – инвеститор тврди да је у пројекат уложено скоро 75 милиона евра, да су плаћене комуналије, порези, закуп морског добра, пројектна документација и бројне друге обавезе, а на терену није забоден ни један једини ашов.

У међувремену су се мијењале владе, министри, директори, просторни планови и политичке гарнитуре, али је једна ствар остала иста – ДПС је готово цијели период био кључни носилац власти на државном нивоу, док је и данас власт у Бару под контролом ДПС-а.

Зато је логично питање: ако је Маљевик заиста „пропуштена шанса“, ко је ту шансу пропустио?

Раичевић данас говори о недостатку повјерења и храбрости државе да реализује велике пројекте. Али управо је политичка структура којој припада његова партија годинама управљала процесима који су довели до данашњег стања.

Посебно забрињава чињеница да је 2021. године, одлуком тадашњег Министарства екологије, простор Маљевика обухваћен заштићеним подручјем Парка природе „Катич“. Према наводима инвеститора, то је учињено без његовог знања и без законски прописаног обавјештавања власника земљишта.

Још је чудније што је у документацији за јавну расправу као власник појединих парцела наведена Општина Бар, иако је земљиште годинама раније продато приватном инвеститору.

Како је могуће да нико није уочио такву грешку?

Како је могуће да локална управа није реаговала?

Како је могуће да се границе заштићеног подручја баш на том мјесту помјере према копну и обухвате приватну инвестицију од пола милијарде евра?

И коначно – да ли је ријеч о административном пропусту или о нечему много озбиљнијем?

Управо због тих питања случај Маљевик стигао је и до Врховног државног тужилаштва, а крајем прошле године покренута је иницијатива за контролно саслушање пред скупштинским Одбором за туризам.

Инвеститор је упозорио да би цијели случај могао завршити пред међународном арбитражом и да би евентуална штета коју би Црна Гора могла плаћати била мјерена стотинама милиона евра.

То више није само питање једног туристичког комплекса.

То је питање одговорности према грађанима Бара и свим пореским обвезницима.

Ако је инвеститор заиста уложио 75 милиона евра, ако је платио 20 милиона евра комуналија Општини Бар, ако је држава пројекат прогласила пројектом од државног интереса, а након тога административним одлукама онемогућила његову реализацију, онда јавност има право да зна ко је донио такве одлуке и због чега.

Јер није спорно да природу треба штитити.

Није спорно ни да сваки инвеститор мора поштовати законе.

Али је спорно ако се правила мијењају након што су уговори потписани, новац уплаћен и обавезе испуњене.

Зато Маљевик данас није само прича о једном хотелском комплексу.

То је прича о готово двадесет година политичког управљања Баром и Црном Гором.

То је прича о томе како су милиони евра нестали у лавиринту институција.

То је прича о томе зашто Бар и даље чека инвестицију која је могла промијенити лице града.

И то је прича на коју грађани још увијек нису добили одговор.