Мијења се Закон о легализацији објеката: Продужени рокови и мање препрека

Влада Црне Горе упутила је у скупштинску процедуру Предлог закона о измјенама и допунама Закона о легализацији бесправних објеката, с циљем убрзавања и поједностављивања процеса легализације, који траје годинама и обухвата десетине хиљада нелегално изграђених објеката широм земље. Како је саопштено, измјене се односе на важне одредбе важећег закона који је ступио на снагу у августу 2025. године, а доносе се након вишемјесечне примјене прописа и уочених проблема у пракси, у сарадњи са јединицама локалне самоуправе, Заједницом општина и надлежним државним органима.

Једна од најзначајнијих новина односи се на измјену члана 9, којом се прецизира да се бесправни објекти евидентирани на ортофото снимку из 2018. године могу легализовати уколико се утврди да након тог периода нису дограђивани, надограђивани нити им је мијењана бруто површина или спратност.

„Утврђивање стварног стања вршиће комисија надлежног органа, а констатација о усклађености са снимком биће саставни дио записника са терена. За објекте за које је у ранијим поступцима већ овјерен елаборат премјера изведеног стања, предвиђено је да се тај елаборат неће поново овјеравати у катастру“, наводе у Влади.

Измјенама се брише и услов минималне удаљености објекта од границе сусједне катастарске парцеле, без обзира на површину објекта. Овај услов, како је образложено, често је представљао препреку у легализацији, нарочито у случајевима када власници сусједних парцела нијесу давали сагласност, иако објекти постоје деценијама и њихов положај није могуће измјенити без великих техничких и финансијских посљедица.

Измјене су предложене и у члану 33, којим се прецизирају изузеци од забране располагања бесправним објектима.

„Тако ће, и поред уписане забиљежбе у катастру, бити дозвољени упис хипотеке, закључење уговора о закупу, насљеђивање, диоба међу насљедницима, поклони између сродника првог насљедног реда, као и промет непокретности по основу судских одлука или у извршном поступку. Дозвољено је и обављање привредне дјелатности до истека рока од 36 мјесеци од ступања закона на снагу“, истиче се у образложењу.

Омогућава се промет објеката са забиљешком да немају употребну дозволу, уколико су изграђени у складу са грађевинском дозволом или другим актом којим је градња била дозвољена.

Предлог закона предвиђа продужење више законских рокова. Између осталог, рок за покретање поступка уписа бесправног објекта у катастар продужава се са шест на 12 мјесеци, док се рок за успостављање евиденције бесправних објеката на локалном нивоу продужава на 18 мјесеци.

Једна од новина је и увођење посебне процедуре за објекте који нијесу видљиви на сателитским или аерофотограметријским снимцима.

„Власници ће моћи да докажу да је објекат изграђен прије јула 2025. године путем елабората и налаза вјештака грађевинске струке, уз одговарајућу документацију, попут рачуна за струју и воду или доказа о плаћеном порезу“, пише у образложењу.

У образложењу се наводи да је основни циљ предложених измјена да се процес легализације учини ефикаснијим и да се омогући легализација највећег могућег броја објеката у року од пет година, како је и предвиђено важећим законом.

Од почетка процеса легализације поднијето је више од 60.000 захтјева, док је до сада донијето око 3.250 рјешења.

Предлог закона биће разматран у Скупштини Црне Горе, а уколико буде усвојен, ступиће на снагу осмог дана од објављивања у Службеном листу Црне Горе.

Према неформалним процјенама у Бару има више од 20.000 бесправних грађевинских објеката, а до средине децембра прошле године предато је 12.000 захтјева за легализацију истих.