На десетине хиљаде странаца спаковало кофере

Потпуно је збуњујућа у цијелој овој ситуацији чињеница да људи напуштају Црну Гору, која је кандидат за Европску унију и која им суптилно ускраћује гостопримство да би своју политику ускладила са европском.

- Зато се селе се у Шпанију и Португалију, такође земље чланице ЕУ, које их веома радо дочекују и које ће им обезбиједити услове за законит боравак у њима - казала је у разговору за "Дан" Наталија Герасимова, извршна директорка Навус компаније, која се бави регистрацом страних фирми.

Коментаришући најаву ригорознијег закона за странце у Црној Гори, она каже да, уз све разумијевање црногорских економских и политичких релација, не постоји друга оцјена Нацрта закона о странцима осим да је изузетно лоше конципиран.

– Овом прилком нема потребе да се бавимо историјским и културно-емоционалним везама између Црне Горе и земаља бившег Совјетског савеза, довољно је обратити пажњу на искључиви економски ефекат који ће овај закон, који се тиче свих странаца који живе у овој прелијепој земљи, изазвати. Притом, ја уопште не мислим на потенцијалне инвестиције у Црној Гори, које су овим нацртом у потпуности угушене, већ на десетине хиљада људи који су овдје нашли свој дом и који у овом тренутку већ увелико пакују кофере – истакла је Герасимова.
Говорећи о економским последицама, указује да годишњи буџет једног странца који живи у Црној Гори износи најмање 17.000 еура, од којих 250 еура даје за стицање боравишне дозволе, 1. 560 еура су порези и доприноси, станарина минимум 6.000 еура, прехрамбени производи 7.200 еура, комуналне услуге око 1.800 еура, а телефон и интернет око 600 еура.

– Ако, по подацима Монстата, у Црној Гори живи око 98.000 странаца, онда долазимо до веома великих износа – милијарде еура – који се годишње уливају у црногорски буџет и који ће, наравно, пресахнути оног тренутка када закон буде усвојен и започета његова примјена. Сав овај новац прелиће се у Шпанију и Португалију, а то није сезонски новац, већ новац људи који годинама, па и деценијама, живе у Црној Гори и у њој су видјели своју будућност. И што је веома битно, то су људи без икаквих амбиција да на било који начин утичу на политички живот Црне Горе; они су само жељели безбједан и стабилан живот за свој рачун, иако у туђој земљи – нагласила је Герасимова.

Негативне последице осјетиће и грађани

Уколико претпоставимо да је циљ овог закона привлачење богатије клијентеле, бојим се да она неће брзо замијенити постојећу, будући да је богатијој клијентели потребна другачија, богатија инфраструктура. Засад нам остаје свакодневно ликвидирање правних лица и опраштање са клијентима који са члановима својих породица одлазе у друге земље, које су спремне да их приме, али је чињеница да ће овај закон у великој мјери утицати и на Црну Гору и њене грађане, и то на не баш добар начин, упозорава Герасимова.

Додаје да су зато куповали станове, куће, плацеве, годинама редовно плаћали порезе, надајући се да стварају сигурност.

– Међутим, овај закон ће им не само одузети тај осјећај сигурности, већ ће их натјерати да на брзину напуштају и продају своје домове. Само, поставља се питање: ко ће бити ти нови купци? – истиче Герасимова.

Упитана за најаву црногорских власти о увођењу визног режима за руске држављане, сматра да се може рећи да би то био апсолутни крај руског туризма у Црној Гори.

– Ако га је укидање директних летова уздрмало, ово ће га сасвим уништити. Карта до Црне Горе, преко Београда, кошта 1.000 еура, а до Милана 350–400 еура. Уколико је и за једну и за другу дестинацију потребна виза, наравно да ће туриста бирати гдје је јефтиније, то јест, новац опет неће пристизати у Црну Гору, него ће завршавати у ЕУ и другим земљама – указала је Герасимова.