Власници бесправно изграђених објеката добили су додатни рок од годину дана да покрену поступак легализације, али су истовремено уведена строжа правила. Празни, непотпуни или само формално поднесени захтјеви више неће бити довољни за наставак поступка.
Пред институцијама је велики посао, јер ће се паралелно провјеравати стање на терену, катастарски подаци, власништво над земљиштем и испуњеност услова за легализацију.
За легализацију објеката површине до 500 квадратних метара надлежне су локалне самоуправе, док се објектима већим од 500 квадрата, као и онима изграђеним у заштићеним подручјима, бави Министарство урбанизма преко Управе за легализацију.
Након подношења захтјева, комисије излазе на терен и провјеравају да ли стварно стање објекта одговара подацима уписаним у катастар.
У Подгорици је на примјер формирано више комисија које обилазе објекте, зависно од тога да ли су изграђени на приватном или државном земљишту.
Посебно важан услов односи се на вријеме изградње. Легализовати се могу само објекти који су постојали у вријеме ортофото снимања из јула 2025. године. Објекти изграђени након тог снимања не могу бити обухваћени поступком легализације.
Надлежни указују да је управо због тога важно да власници што прије упишу објекат у катастар и поднесу захтјев за легализацију.
Уколико се приликом контроле утврди да стање на терену одговара катастарским подацима, поступак се наставља у складу са прописаном процедуром. Власници који су објекте дограђивали прије посљедњег ортофото снимка, а те измјене нијесу унијели у елаборат, мораће да га допуне.
С друге стране, накнадно изграђени или дограђени квадратни метри након ортофото снимка из јула 2025. године неће моћи да буду легализовани, па ће власници бити у обавези да их уклоне, пише портал РТЦГ.
Посебан проблем представљају велики бесправни објекти, нарочито они површине од више хиљада квадратних метара и објекти који се налазе у заштићеним зонама. Надлежни очекују да значајан број таквих објеката неће испуњавати услове за легализацију, након чега ће бити потребно донијети одлуке о њиховом даљем статусу.
Паралелно са поступком легализације, формирана је и Агенција за планирање простора, која ће са локалним и државним институцијама радити на просторним плановима. У наредном периоду општине би требало да иновирају своје просторно-урбанистичке планове и утврде који објекти и подручја могу бити дио грађевинских зона.
За власнике бесправних објеката суштина је јасна - продужени рок није нова прилика за накнадну градњу, већ додатно вријеме да се у поступак уђе са уредном документацијом и стварним стањем које одговара ономе што је било евидентирано до љета 2025. године.