Наставак ДПС праксе – бродови у старо гвожђе, морем плутају још само сумње

Помоћни војни танкер „Сипа“ који је годинама био везан у војном дијелу Луке Бар, продат је за дупло мање од процијењене вриједности и биће исјечен управо у Бару, уз благослов надлежних. Док институције ћуте, поставља се и логично питање – да ли се неко „омастио“ на рачун грађана, с обзиром на огромну разлику између стварне и постигнуте цијене?

Министарство одбране Црне Горе, на чијем је челу министар Драган Краповић, продало је подгоричкој фирми „Интер Трејд“ некадашњи војни помоћни танкер PN-27 „Сипа“ за 40.235 евра са ПДВ-ом. Брод је у сриједу напустио свој деценијски вез у војном дијелу Луке Бар, а судбина му је већ запечаћена – биће исјечен на дијелу приобаља Луке Бар познатом као Волујица, гдје је предвиђена касација бродова.

У изјави за „Вијести“, из Министарства је саопштено да је танкер продат „у виђеном стању, без наоружања, и да се не може довести у функционално исправно стање“. Наводе да ће представници Министарства пратити процес сјече брода све до његовог коначног уклањања из Луке Бар.

Међутим, у званичним подацима које су „Вијести“ објавиле, а који потичу из процјене фирме „Монт Аудит“ из 2016. године, вредност материјала од којих је „Сипа“ сачињена (496 тона челика, 28 тона алуминијума, бакар, месинг, каблови) процјењена је на преко 104.500 евра – што значи да је држава овај брод, као секундарну сировину, продала за више него двоструко мањи износ од процјењене вриједности.

То нас доводи до кључног питања: ко је донио одлуку да се државна имовина прода испод пола њене стварне вриједности? И што је још важније – да ли се неко „омастио“ у тој трансакцији? Разлика од преко 60.000 евра није занемарљива – то је новац свих грађана Црне Горе, новац који је нестaо у тишини бирократских процедура и без икакве јавне одговорности.

Фирма „Интер Трејд“, која је добила „Сипу“, већ је претходно купила и друге старе бродове Војске ЦГ – ронилачку баркасу BRM-85 и водоносни брод PV-17 „Алга“. И ови бродови су такође завршили у старом гвожђу, под надзором комисије Министарства и Војске. Посебно се издваја случај већег десантног брода DBM-241 „Крк“, који је након продаје потонуо на везу у заливу Боке и до данас лежи на морском дну јер нико није хтио да га подигне, иако је држава расписала два тендера вриједна 363.000 евра – без пријављених понуђача.

Зато је сасвим на мјесту и шира друштвена забринутост: зар нова власт, која је дошла уз обећања о прекиду пљачке и корупције, наставља праксе које су у доба ДПС-а девастирале све чега се та власт дохватила – од имовине до угледа државе?

Умјесто да коначно почне да штити јавни интерес, држава као да и даље функционише по систему „ко први – његово“, а грађанима остаје да се питају: гдје је тај нови почетак, ако смо опет на истој тачки?

Бар је остао без још једног комада своје војне поморске историје, без јавне расправе, без плана и без правог разлога. А у мору ћутања, једино што плута јесте сумња.