Поморство у кризи: Министар најављује болне резове
Црногорско поморство налази се на историјској прекретници. Нагомилани дугови, застарјела флота и изазови са администрацијом, приморали су државу да начини одлучне потезе. Радуловић у интервјуу за Bankar.me отворено најављује „болне резове“, законодавне реформе и нову развојну визију. Поручује да је вријеме за заокрет ка одрживом, одговорном и европски усклађеном поморству.
Bankar: Влада је недавно одлучила да прода оба брода компаније „Црногорска пловидба“ како би спријечила принудну продају у SAD и покрила дугове. Како Министарство планира да обезбиједи да се имовина валоризује на тржишту, а да држава не изгуби значајан износ вриједности?
Имајући у виду изузетно тешку финансијску ситуацију у компанији „Црногорска пловидба“ AD Котор, Влада је усвојила одлуку којом је наложено покретање хитног поступка продаје бродова „Котор“ и „Двадесет први мај“, како би се избјегао сценарио принудне продаје бродова по ниским цијенама и спријечио настанак вишемилионских губитака за државу.
Наиме, брод „Котор“ је због техничке неисправности која је угрозила сигурност пловидбе задржан у луци Савана (SAD), што је додатно генерисало високе трошкове ангажовања реморкера који су асистирали броду, као и кашњење у искрцају терета. Тиме је створена реална опасност од вишемилионских тужби подунамјитеља и унајмитеља и потенцијалног арестирања брода и његове принудне продаје у бесцјење.
Због изузетно лоше финансијске слике – укључујући дуговања према држави у износу већем од 37 милиона еура – и потпуне неликвидности, скупштина акционара је на предлог Владе донијела одлуку о заснивању заложног права на броду „Котор“ у корист повјерилаца, како би се омогућило његово испловљавање и избјегла додатна штета. Такође, донијета је и одлука о продаји оба брода са задатком да Одбор директора у сарадњи са извршним директором спроведе транспарентан поступак у складу са међународним стандардима.
Циљ ове одлуке је био да се избјегне најгори сценарио – принудна продаја бродова на лицитацији у бесцјење – чиме би држава изгубила контролу над процесом и претрпјела значајне финансијске губитке. С обзиром да Влада више нема законске механизме да финансијски интервенише без кршења Закона о контроли државне помоћи, одлука о продаји је једино економски рационално рјешење које омогућава да се умањи штета и сачува преостала вриједност имовине.
Bankar: Шта ће бити са статусом запослених и будућим плановима за бродарски сектор? Какво је право стање у бродским компанијама и какви су изгледи за будућност?
Што се тиче запослених и будућности бродарског сектора, Министарство поморства је посвећено изналажењу одрживих модела развоја државног бродарства, који ће бити усклађени са реалним тржишним условима и усмјерени ка дугорочној стабилности без понављања ранијих системских грешака.
Ова одлука представља одговоран и храбар, али уједно и врло болан рез са вишедеценијском праксом лошег управљања и нерезонског трошења средстава грађана, а уједно отвара простор за нови почетак поморске политике засноване на ефикасности, одговорности и одрживости.
Bankar: Пет година од усвајања Стратегије развоја поморског сектора за период 2020–2030. Шта конкретно спречава напредак и које мјере предузима Министарство да брзо унапреди имплементацију?
Црна Гора је на половини стратегијског периода. Међутим, доста кључних циљева предвиђених за 2025. је недовршено услед честих кадровских и организационих промјена, реорганизације ресора – прелазак са Министарства саобраћаја и поморства, преко Министарства капиталних инвестиција, па назад у Министарство саобраћаја и поморства и коначно до Министарства поморства.
Капацитети Директората за поморску привреду се постепено развијају и предузет је низ активности на доношењу законских и процедуралних рјешења (дигитализација, Регистар јахти, PCS – Port Community System).
Увиђамо потребу за јачом координацијом између поморске политике, заштите животне средине, просторног планирања и регионалних иницијатива и увођењем европских стандарда.
Bankar: Најављена су нова законска рјешења, шта ће она донијети и колико смо усклађени са међународним стандардима?
Министарство поморства покренуло је израду нових закона: о сигурности поморске пловидбе, закона о заштити мора од загађења (MARPOL), закона о лукама и потврђивање конвенција попут оне о уклањању олупина (Nairobi 2007).
У току је унапређење PCS (Port Community System), развој Националног јединственог поморског прозора, дигитализација процеса уписа јахти и вођења регистра јахти. Такође се уводи е‑манифест систем по узору на ЕУ.
Кроз догађаје попут Седмице водног саобраћаја 2025. у Котору, Министарство промовише сарадњу са Regionalom Transportne zajednice, EMSA‑ом, академском заједницом и индустријом са циљем увођења иновације, зелене технологије и јачање европских процедура.
Планира се повезивање луке Бар са залеђем кроз путну и жељезничку инфраструктуру, развој слободне зоне у Бару и оптимизација поморског саобраћаја у Бококоторском заливу како би се побољшали еколошки и сигурносни стандарди.
Bankar: У којој су фази припреме поменутих закона?
Израда Закона о сигурности поморске пловидбе је у завршној фази и очекујемо да ће на јесен бити упућен у јавну расправу. Закон о заштити мора од загађења је у почетној фази израде, док је за Закон о лукама у току анализа важећег стања и припрема основних принципа. Истовремено радимо на потврђивању међународних конвенција које ће Црну Гору сврстати у ред поузданих поморских држава и приближити нас стандардима ЕУ.
Bankar: Који су главни приоритети Министарства у наредном периоду?
Главни приоритети су стабилизација поморског сектора, убрзање законодавних реформи, дигитализација процедура, еколошка заштита мора и интеграција са европским транспортним мрежама. Такође, радимо на стварању услова за развој наутичког туризма и бољу валоризацију наших лука кроз јавно‑приватна партнерства.
