Потврђено предање: Пронађени остаци православног храма крај мора

Вољом Божијом а трагом писменог и усменог предања, на празник Часних верига Св.апостола Петра, 29.01. текућег љета Господњег на лијевој обали увале Валданос, пронађени су остаци православног храма . Предање каже, да је храм био посвећен светом Николају Мирликијском Чудотворцу.

Јасно се виде зидине храма, висине, са сјеверне стране и до 2 метра, док је са јужне стране велики нанос земље, тако да зидови вире свега педесетак центиметара. На источној страни се јасно види полукружна апсида олтара, док је са западне стране улаз у храм.

По начину обраде камена, начину зидања и саставу малтера, прве анализе упућују на то, да се ради о средњовјековном храму.

Храм је зидан на самим морским хридима и његови остаци су свега неколико метера од морске воде и надморске висине 3-4 метра. Храм је димензија 4х2,5 метра.

На овај исти дан, на иницијативу улцињског свештенства, окупили су се православни мјештани да учествују у благословеној радној акцији крчења прилаза и околине ове светиње. Сви су се латили посла. За непуних два сата рада, на лицима свих присутних сијала је радост, која није могла скрити задовољство погледом на васкрслу светињу. Свештеници о. Синиша Смиљић и о. Братољуб Радовић, су одржали молебан за почетак сваког доброг дјела. Мирис тамјана и појање молитава и тропара разлегао се увалом Валданоса.

Отац Синиша је на крају , између осталог, обративши се присутнима, рекао: „ Ево данас смо, браћо и сестре, окрчивши растиње корова са ове светиње, окрчили и рашчистили нашу будућност вјере и опстанка на овим просторима. Јер, онај ко обнавља светиње и богомоље, тај обнавља своју душу и обнавља стазе којима потомци треба да иду и не лутају. Ови остаци храма нису само пуки географски оријентири православног живља, они треба да су залог и опомена на свједочење љубави на коју смо призвани као они који слиједе Оног који јесте Љубав. Ова светиња православна треба да нас подсјети да и међу нашим суграђанима других вјероисповијести треба да исповиједамо и свједочимо ту Љубав , а она је мир, слога и праштање”.

Послије молитве и бесједе сви присутни су се окупили око трпезе љубави.

Милорад Мишко Ђаконовић, мјештанин и угледан домаћин, окупљенима је испричао живо предање, које су и други чули, да је храм изградио православни Грк, чији су се синови послије бродолома спасили управо на хридима, на мјесту овог храма. У знак захвалности Светом Николају, познатом заштитнику морнара и морепловаца, њихов богати отац је саградио овај храм.

Петар Јанчић, пуни сада 76 година и рођен је недалеко од мјеста на коме се налазе остаци храма. Не скривајући радост због обретења светиње и он је присутнима причао да су његови стари то мјесто „вазда звали Црквица“, „напасала се стока поред Црквице“, „бачали се парангали поред Црквице“, „као дјеца смо одмарали и сједили на зидић од Црквице“.

Мјештани су причали да су се о великим празницима „чула звона од ове стране“, иако нигдје у близини није било тада храма који је у функцији. Они су то тумачили као неки знак чуда Божијег.

Данило Лекић( 71), такође мјештанин , волио је како каже да много чита о историји ових крајева. Он нам је испричао о именима топонима на Валданосу, који су сви словенског-српског поријекла. У близина се налази „Вилина вода“ која има чудотворна љековита својства за нероткиње. „Вилина греда“, „Вучја јама“, „Радоч“, „Бунари“ итд, а сва ова имена су затечена приликом ослобођења Улциња 1878.г. Једино је име брда, изнад Валданоса, „Мандра“ или „Мендра“, грчког поријекла и има значење у ријечи пастир. „Мавријан“, такође брдо сјеверно од Валданоса је име добило по грчкој ријечи за црнце, гусаре, који су у 16. вијеку имали свој логор у Валданосу, док се нису преселили у улцињску тврђаву.

Такође, за само име „Валданос“, постоје два тумачења значења тог имена. Једно је латинског поријекла и неки тумачи тврде да потиче од латинског значења „Val di noci”, што би у преводу значило „Долина ораха“.

Пошто се не зна да је у Валданосу икада било ораха и да је ова увала била позната искључиво по маслинама и другим медитеранским културама, остаје да је Словенско значење имена Валданос једино релевантно.

Сагледавајући историјске чињенице, да је на овом простору, од 6. до 16. вијека живјело словенско-српско становништво, сасвим је логично и очигледно да „Валданос“ има значење, иначе реалног морског климатског стања у одређеним месецима у години, „Валови да носе“, .

Свештеник Синиша Смиљић, парох улцињски/Митрополија