Синдикат радника "Порт оф Адриа": Погубна стратегија државе за Луку Бар

На изјаву министра Капиталних инвестиција Младена Бојанића на Копаоник бизнис форуму, у којој наводи да Црна Гора мора искористити шансу и учинити све да преузме примат и контролу над цијелом Луком, чије је ”срце” сада у власништву странаца, реаговали су из Синдикалне организације запослених АД Порт оф Адриа (ПоА).

Синдикалци истичу да  је ова Бојанићева изјава изазвала је пажњу и грађана Бара и запослених у ПоА, “јер се опет појављују наслови у медијима како одлази турски инвеститор и да се некада најпеспрективније предузеће у Бару враћа у оквир јединствене Луке Бар”.

"Заиста смо више пута упозоравали нашу јавност ево већ 13 година о погубној стратегији државе за Луку Бар, а посебно за дио у којем смо ми запослени.

Прва и највећа грешка је направљена подјелом јединствене Луке Бар 2009. и формирањем Контејнерског терминала и генералних терета (КТГТ) као цјелине истргнуте из јединствене луке, а затим дириговањем из министарства и постављањем људи који су, сада сви видимо, намјерно гурали фирму у што лошије стање да би је 2014. године продали једином кандидату – турском Глобал портсу за цијену од осам милиона еура или цијену једне мало веће куће на обали мора.

Друга грешка државе је продаја те фирме, а посебно што након продаје није ваљано пропратила инвестиционе и све друге обавезе проистекле из купопродајног уговора.

Наиме, све запослене су увјеравали посланици у Скупштини Црне Горе који су гласали да се КТГТ приватизује, да ће нови власник морати три године да поштује Колективни уговор, што би значило повећање наших зарада за близу 50 одсто" -наводе из Синдикалне организације запослених АД Порт оф Адриа.

Они наглашавају да је садашња ситуација “више него алармантна”, да је све мањи број запослених, а обим посла је остао исти.

"Што је некада обављало 1.100 запослених сада обавља 270. Умјесто да се запосли још младих људи, менаџмент једва чека да неки запослени оде у пензију или напусти фирму.

Све је лошија старосна и квалификациона структура запослених. Због лосе пословне политике, многи послови се преливају нашој конкуренцији, често не можемо да испоштујемо захтјеве клијената, па робе неповратно одлазе од нас.

Свједоци су запослени у оперативи који су на граници издржљивости, а по извјештајима о пословању видимо да је укупни губитак компаније достигао по нама невјероватних 29.8 милиона евра!

Питамо се гдје се праве и настају толики минуси у пословању?

Ово све додатно улива несигурност и нелагоду свим запосленим, јер ми смо егзистенцију везали за ову фирму и животно смо заинтересовани за њен опстанак.

Мислимо да за ове грешке морају да одговарају сви тадашњи министри, чланови савјета за приватизацију, сви креатори подјеле и продаје фирме, као и бивши извршни директор КТГТ" -истичу из Синдикалне организације запослених ПоА.

"Уколико већ планира враћање у јединствену луку, држава мора ово да сагледа на врло озбиљан и коначно на начин који ће бити добар за нас запослене.

Уколико то није случај, морају да нам помогну, да преиспитају комплетан процес приватизације и заштите интересе свих запослених, јер се од наших зарада финансирају и судство и сви државни органи који су свих ових година били на страни турског инвеститора и дозволили му да не поштује купопродајни уговор.

Колико су кршена права запослених говори и велики број судских спорова које су садашњи, а и бивши запослени покренули против наше компаније, а велики број тужби се односи баш на период 2009-2014. када је држава управљала компанијом.

Несхватљиво је да држава као потписник купопродајног уговора дозволи послодавцу да у периоду од 2014-2017. не поштује уговорену обавезу о поштовању КУ и да пресуди у корист послодавца а да Уставни суд Црне Горе већ четри године не одговара на три уставне жалбе" -додају синдикалци ПоА.

Како закључују, из свега овога намеће се једино могући закључак да је за насталу ситуацију једини кривац држава Црна Гора-они који су спровели поделу јединствене луке и продају Контејнерског терминала, убјеђујући нас да је то све у интересу грађана Црне Горе.

Данас, веле, видимо резултате њиховог рада.