Станови су све скупљи, плате спорије расту: Како Барани рјешавају стамбено питање?
Цијене станова у Бару расту брже од зарада, па је куповина постала недостижнија за многе породице.
Иако су приходи номинално порасли, јаз између раста цијена некретнина и куповне моћи шири се - појава која се понавља широм региона, али у Бару добија посебан контекст због сезонског карактера привреде.
Бројке показују колико су тржишни и сезонски фактори утицали на доступност становања.
Зашто пораст цијена станова притиска породице?
Тржиште некретнина у Бару функционише по својим правилима. Сезонски приходи доносе веће зараде у љетњим месецима, али оне нису равномерно распоређене током године. То утиче на планирање куповине стана - многи чекају крај сезоне да би скупили новац, али тада се суочавају са чињеницом да су цијене већ порасле.
Инвеститори из иностранства додатно подижу цијене. Станови намијењени за издавање туристима постају недоступни локалном становништву. Породица која тражи двособан стан за живот конкурише са купцем који види инвестициону прилику. Исход је јасан - цијене расту, а избор се смањује.
Кредитне опције постоје, али нису увијек доступне онима којима су најпотребније. Банке траже стабилан приход и почетни улог (обично 10-20% вриједности некретнине) који за многе представља вишегодишњу уштеђевину. Млади парови који тек почињу каријеру или породице са једним приходом често не испуњавају критеријуме, па остају у закупу или код родитеља дуже него што су планирали.
Како слаб раст плата мијења куповну моћ?
Плате расту, али не у темпу који прати инфлацију и раст цијена некретнина. Просејчна плата у Бару данас је номинално виша него прије три године. Међутим, када се одузму трошкови живота - храна, електрична енергија, превоз - остаје мање новца за штедњу. То значи да породица која је раније могла да уштеди 200 евра мјесечно сада тешко одваја 150.
Овај јаз се најјасније види код младих људи. Особа са просјечном платом у Бару данас мора да ради дуже да би купила исти број квадрата него прије пет година. Ако је раније требало седам година штедње за улог, сада је потребно десет или више.
Сезонски послови додатно компликују ситуацију. Људи који раде у туризму имају приходе концентрисане у неколико мјесеци, што отежава планирање дугорочних финансијских обавеза попут кредита. Банке то препознају као ризик и заоштравају услове, што додатно смањује доступност стамбених кредита.
Практичне стратегије за смањење трошкова становања
Када куповина стана није опција, људи траже начине да смање трошкове становања или да постојећи простор учине функционалнијим. Једна од стратегија је реновирање постојећег простора умјесто куповине новог. Породица која живи у стану од 50 квадрата може да га прилагоди тако да боље одговара њиховим потребама - бољом организацијом простора, квалитетнијим материјалима или додатном функционалношћу.
Избор завршних материјала игра кључну улогу у дугорочним трошковима па је важно бирати све за ваш дом по мјери и материјале који дуго трају. Јефтини материјали захтијевају чешће замјене, што на крају кошта више.
Када се бира радна плоча за кухињу или подна облога, разлика у цијени између основног и квалитетнијег производа може се чинити велика у тренутку куповине, али се исплати кроз дуготрајност. Пажљив одабир материјала који ће издржати свакодневну употребу без честих интервенција смањује дугорочне трошкове одржавања.
Људи који раде реновирање често праве грешку штедећи на погрешним мјестима. Уштеда на квалитету плоча или окова за намјештај значи да ће за годину-двије морати поново да улажу. Насупрот томе, материјали отпорни на влагу, хабање или оштећења смањују потребу за одржавањем и продужавају вијек простора.
Још једна стратегија је дијељење трошкова. Породице које живе у већим становима понекад издају собу студентима или сезонским радницима, што помаже да се покрију рачуни. То није идеално рјешење, али за неке представља начин да остану у простору који иначе не би могли да приуште.
Шта ово значи за приступ стану у будућности?
Тренд раста цијена некретнина неће се преокренути преко ноћи. Бар ће наставити да привлачи инвеститоре и туристе, што ће одржавати притисак на тржиште. За локално становништво то значи да ће паметне прилагодбе постати још важније.
Једно рјешење је већа доступност материјала за реновирање и адаптацију простора. Ако људи не могу да купе нови стан, а нису подстанари, већ имају своју стару некретнину, могу да постојећи простор учине бољим. То захтијева приступ квалитетним материјалима по разумним цијенама и услугама које омогућавају прецизну обраду по мјери.
Други правац је већа флексибилност у кредитним условима. Ако банке прилагоде критеријуме тако да узму у обзир сезонски карактер прихода, више породица би могло да приступи финансирању. То не значи ниже стандарде, већ реалнији приступ процјени способности отплате.
Питање становања у Бару није само економско - оно је и социјално. Породице које не могу да приуште стан остају дуже у закупу, што утиче на њихову способност да планирају будућност.
Млађи људи одлажу заснивање породице или се одлучују за одлазак у веће градове гдје су могућности различите, али не нужно боље.
Фото: www.pexels.com
