Замрзнута имовина, а гдје су милиони од криминала ?
Прије неколико дана јавност у Црној Гори обавијештена је да је, на предлог Специјалног државног тужилаштва, замрзнут дио имовине више лица осумњичених за тешка кривична дјела. Међутим, суштинско питање које се одмах намеће јесте – колико је имовине заиста обухваћено овим мјерама, а колико се годинама, па и деценијама, води на друга лица, ван домашаја државе.
Јер, тешко је повјеровати да су људи који се терете за организовани криминал дјеловали краткорочно или наивно. Напротив, ријеч је о структурама које су, по свему судећи, функционисале годинама, системски и организовано. Управо зато је мало вјероватно да су имовину стечену криминалом држали на свом имену или на имену најближих сродника, нити да су новац остављали на рачунима доступним институцијама. То отвара сумњу да је велики дио стварног капитала и даље сакривен, формално преписан или измијештен.
Замрзавање имовине и оптужница: Ко је обухваћен истрагом
На предлог Специјалног државног тужилаштва, судија за истрагу Вишег суда у Подгорици одредио је привремене мјере обезбјеђења имовине против окривљених Драга Спичановића, Милована Павићевића и Владана Лазовића.
Истовремено, Специјално државно тужилаштво је 1. априла подигло оптужницу против Александра Мијаловића, Драга Спичановића, Владана Лазовића, Милована Павићевића, Андријане Настић и Предрага Бошковића, због основане сумње да су извршили више кривичних дјела – стварање криминалне организације, злоупотребу службеног положаја и одавање тајних података.
Мјерама су обухваћене забране отуђења и оптерећења некретнина, забране располагања акцијама и удјелима у привредним друштвима, запљена покретне имовине, као и налози банкама да обуставе исплате новца.
Према подацима тужилаштва, само у случају Милована Павићевића и чланова његове уже и шире породице блокирана је имовина у Подгорици и Бару – три једнособна и три двособна стана, два дуплекс стана, гараже и земљиште, уз запљену скупоцјених ручних сатова и блокаду више од 15.000 евра са рачуна.
Такође, за Александра Мијаловића, који се означава као организатор криминалне групе, већ је раније покренута финансијска истрага у другом предмету, због сумње да је имовина њему блиских лица стечена криминалним дјеловањем.
Према наводима тужилаштва, ова криминална организација дјеловала је од 2019. до фебруара 2024. године, са циљем стицања незаконите моћи, користећи државне институције и приступ тајним подацима.
У тој мрежи, како се сумња, кључну улогу имали су:
Драго Спичановић, као помоћник директора Управе полиције и службеник Агенције за националну безбједност
Владан Лазовић, као службеник Специјалног полицијског одјељења
Милован Павићевић, као начелник Центра безбједности Подгорица
Андријана Настић, као државна тужитељка
Предраг Бошковић, као координатор ДПС-а за Берaне
Према сумњама, управо преко ових позиција обезбјеђивани су тајни и повјерљиви подаци који су коришћени за јачање криминалне структуре.
Систем који је омогућио криминал и политичка позадина
Овдје се, међутим, отвара много шире питање – како је уопште било могуће да оваква мрежа функционише годинама, без озбиљне институционалне реакције.
Све указује да није ријеч о изолованом случају, већ о систему који је дуго грађен и одржаван. У јавности је све присутнији став да је такав амбијент створен током владавине Мила Ђукановића и Демократске партије социјалиста, када су, како многи оцјењују, криминалне структуре и државни апарат били дубоко испреплетени.
Чињеница да су данас бројни високи функционери полиције, тужилаштва и безбједносних служби или у притвору, или у затвору, или пред судом, говори да је проблем био системски.
Али истовремено се намеће питање које изазива највише полемика – како је могуће да је Мило Ђукановић, као дугогодишњи кључни политички фактор, и даље ван домашаја правосудних органа, иако су управо њему годинама у јавности приписиване најтеже сумње када је ријеч о организованом криминалу.
Док многи његови некадашњи сарадници и извршиоци данас одговарају пред судовима, он, како се чини, остаје недодирљив. Да ли је у питању недостатак доказа, политичка заштита или утицај спољних фактора – питање је које остаје без одговора, али се све чешће поставља у јавности.
Бар и Лука Бар: Деценијски центар шверца
Посебан аспект ове приче односи се на Бар, који је деценијама у јавности означаван као једно од главних чворишта шверца, прије свега цигарета, али и других роба.
Лука Бар, као кључна тачка тог система, често се помињала у бројним извјештајима и истрагама као мјесто преко којег су пролазиле значајне количине нелегалне робе. Такав обим активности, како се често истиче, није могао постојати без снажне политичке и институционалне заштите.
Управо због тога, најновије акције тужилаштва многи тумаче као покушај да се коначно разбије механизам који је годинама функционисао као добро организован систем.
Све у свему, замрзавање имовине представља важан корак, али далеко од коначног одговора. Кључно питање остаје – да ли ће истраге ићи до краја и обухватити све нивое одговорности, или ће се, као и много пута до сада, зауставити на онима који су били само извршиоци, док ће суштински центри моћи остати нетакнути.
