Занковић: Раичевић у кривичном дјелу јер игнорише Одлуку Уставног суда о мјесним заједницама

Поводом неспровођења Одлуке Уставног суда о укидању Одлуке СО Бар о мјесним заједницама, реаговао је Иван Занковић, предсједник Друштва за заштиту простора и унапређење животне средине.

Реаговање преносимо интегрално, без редакцијске обраде.

********

И поред  коначне,  извршне  и  општеобавезујуће  Одлуке  У–II бр. 33/19,  од  29.05.2020.г.,  коју је донио Уставни суд Црне Горе, предсједник Општине Бар, Раичевић Душан,  наставио је са својим  бахаћењем, осионошћу, обијешћу, насилношћу, дрскошћу и безакоњем,  и  како нам је јављено из полицијских структура у Подгорици  -(по узору на своје партијске другове и актуелне криминалце, насилнике и силеџије у ОО-ДПС Будва)  Раичевић Душан је около себе  - а у стилу модерног црногорског шерифа -  формирао неке своје одборе састављене од сумњивих особа, безбједоносно интересантних лица и бескрупулозних привредника и угоститеља,  који се већ дуже вријеме на подручју Сутомора и Чања  лажно представљају да су представници Мјесне заједнице Спич-Сутоморе,  приликом чега,  не само да на преварни начин обмањују и дезинформишу грађане, јавност и институције система  -(које покушавају увести у свој круг и подвести под свој утицај)-  него чине класично и јасно доказиво кривично дјело у продуженом трајању и са огромним и неотклоњивим друштвеним, материјалним и другим последицама.

Ова кривична дјела се у свим правним државама  гоне по службеној дужности,  једино у Општини Бар је све то дозвољено јер се  -поред свега осталог-  ради о блиским пријатељима садашњих појединих челника полиције у Бару. 

Зато је најгоре то што су у овом  лажном представљању појединаца  - који се свакодневно лажно представљају и који чине преварне радње и обмане на штету грађана Сутомора и Чања -  директно укључени и садашњи челници полиције у Бару,  који са овим лицима шенлуче и проводе дане и ноћи на којекаквим кафанским журкама и ДПС сусретима  по Сутомору и широм Општине Бар  и на тај начин им дају подршку и неку врсту  мимикријске логистике, политичке протежираности и латентне асистенције,  а  сва ова лица нећемо сад појединачно именовати већ их пуштамо и чекамо да се сами препознају и реагују у јавности и на друштвеним мрежама како би их грађани и шира јавност јасно препознали,  под слоганом: „Проговори и остави поруку да би те народ видио!“.

Наиме,  Уставни суд Црне Горе на својој сједници од 29.05.2020.г. донио је  Одлуку У–II бр. 33/19,  која гласи  Укида се одлука о Мјесним заједницама  (Сл.лист РЦГ – Општински прописи, број 12/07  и  Сл.лист Црне Горе – Општински прописи број 32/19)  коју је донијела Скупштина Општине Бар  и престаје да важи даном објављивања ове одлуке.

Престају да важе незаконите радње, иницијативе и сви акти Општине Бар и Скупштине Општине Бар  против својих грађана и институција чији је оснивач Општина Бар,  престају да важе све пратеће одлуке, иницијативе и привремени одбори формирани незаконито и супротно демократским тековинама модерне, европске и демократске Црне Горе.  Овим актом  Уставног суда Црне Горе  враћа се пређашње стање у Мјесним заједницама на простору Општине Бар.

Последице оваквих незаконитих и неуставних хајдучија и безакоња  -/које бескупулозно протежира и перфидно сервира Скупштини у Бару, предсједник Општине Бар Раичевић Душан/-  су врло озбиљне и надасве забрињавајуће у материјалном, социјалном, правном, психолошком, политичком и сваком другом погледу и виђењу.  Разлоге оваквог дјеловања органа и служби Општине Бар, упркос промјенама одговорног лица, то јесте напредовање Потпредсједника Општине Бар у предсједника Општине Бар,  и поред пресуде Управног суда Црне Горе о поништењу одлука општинских органа (од 03.06.2016. У.бр.2523/2015)  можемо тражити у следећим предпоставкама, односно, у основаним сумњама, и то:- у огромном незнању предсједника Општине Бар, Раичевић Душана;- у његовој злој намјери против својих грађана и против јавног интереса;- у његовој опште познатој својеглавости, бахатости и у неконтролисаном дјеловању;- у његовом отвореном подривању друштвеног, политичког и Уставно-правног поретка Црне Горе.

Тврдње за овакве претпоставке и основане сумње аргументовано налазимо у јасно исказаним образложењима Уставног суда Црне Горе у Подгорици приликом доношења предметне одлуке,  Одлука  У–ИИ бр. 33/19,  од 29.05.2020.г.У поступку испитивања процесних претпоставки за вођење поступка и одлучивање у овом предмету Уставни суд је утврдио следеће чињенице:Да је наведену Одлуку Скупштина Општине Бар донијела са позивом на правни основ који је био садржан у одредби члана 96. став 2. Закона о локалној самоуправи,  који је престао да важи ступањем на снагу новог Закона о локалној самоуправи (Службени лист Црне Горе, број 2/18)  тј  18.01.2018.године,  а којом је било прописано да се одлуком Скупштине Општине уређују услови оснивања, послови, органи и поступак избора, организација и рад органа, начин одлучивања, финансирања и друга питања од значаја за рад мјесне заједнице.

Из одредаба члана 153. став 1. и 2.  и  члана 212. став 1.  Закона о локалној самоуправи произилази да се мјесне заједнице могу оснивати у складу с одлуком скупштине јединице локалне самоуправе и да је Закон о мјесним заједницама, који се примјењивао у вријеме доношења Одлуке о мјесним заједницама, престао да важи.  У конкретном случају,  Уставни суд је утврдио да је дошло до промјене нормативних околности које се односе на оснивање мјесних заједница и да Скупштина Општине Бар  важећу одлуку о мјесним заједницама није усагласила с одредбама члана 153. – 156.  Закона о локалној самоуправи, који је ступио на снагу  18.01.2028.године,  односно,  да није донијела акт којим се уређују услови оснивања, послови, органи, организација, рад органа, начин одлучивања, финансирања и друга питања од значаја за рад мјесне заједнице,  из одредбе члана 153. став 1.  Закона о локалној самоуправи.

Такође,  ни оспорена одлука о допунама Одлуке о мјесним заједницама, по оцјени Уставног суда,  не може се сматрати актом усаглашавања са важећим Законом о локалној самоуправи,  јер су тим актом само уређена питања начина и поступка избора привременог органа (одбора) мјесне заједнице и предсједника тог органа, али не и друга питања, прописана одредбама члана 153., 154., 155. и 156. Закона.

Полазећи од тога да је Одлука о мјесним заједницама, у формално-правном и у материјално-правном смислу,  нормативна претпоставка за оснивање мјесне заједнице, па и мјесне заједнице која се, изузетно,  може привремено образовати (члан 153. став 3. Закона) као и да је сагласно одредби члана 201. Закона о локалној самоуправи  истекао рок за усклађивање Статута и других општих аката са Законом о локалној самоуправи,  који је истекао 18.07.2018.године, односно,  да Одлука о мјесним заједницама није усаглашена са Законом о локалној самоуправи у року прописаном одредбом 201. Закона,  нити је оспорена Одлука усаглашена с одредбама члана 151. став 1. и члан 154., 155 и 156. Закона,  Уставни суд је утврдио да Одлука о мјесним заједницама, у цјелини није у сагласности с Уставом и законом и да су се стекли услови за њено укидање.

Навод доносиоца акта  (Скупштина Општине Бар)  „да су питања услова оснивања, послова, органа, организације и рада органа, начина одлучивања, финансирања и друга питања од значаја за рад мјесне заједнице, новим Законом о локалној самоуправи, уређена на готово истовјетан начин који је био утврђен претходно важећим Законом о локалној самоуправи  на основу којег је донијета Одлука о мјесним заједницама и да из тог разлога није било потребно доносити нову одлуку“,  Уставни суд је оцијенио неоснованим.

Начело законитости (члан 145. Устава)  представља једно од основних уставних начела и директно је повезано са начелом владавине права, које утврђује да је држава заснована на владавини права (члан 1. став 2.) и да је власт ограничена Уставом и законом (члан 11. став 3.).Последица оваквих уставних одређења је да су органи власти везани Уставом и законом, како у погледу својих нормативних, тако и других овлашћења. 

Начело легалитета подразумијева да се подзаконски прописи доносе на основу нормативно утврђеног овлашћења доносиоца акта.  Према Уставу, генерално овлашћење за доношење прописа (за извршавање закона) има Влада, а органи управе, локална самоуправа или  друго правно лице, када су на то, по одређеним питањима, овлашћени законом.  Другим ријечима,  закон мора бити основ за доношење подзаконског акта и тај акт може обухватити само оно што произилази из законске норме, а њом није изричито уређено.

Дакле, сада је сасвим јасно да предсједник Општине Бар не жели да поштује законе, Устав Црне Горе и  коначне,  извршне  и  општеобавезујуће  Одлуке Уставног суда Црне Горе,  као што је то  Одлука  У–ИИ бр. 33/19,  од  29.05.2020.г.,  а ту његову коначну одлуку да њега  не занимају и не обавезују Одлуке Уставног суда,  Раичевић Душан је више пута јавно саопштио заинтересованим грађанима Сутомора и Чања.

Захтијевамо ургентну интервенцију Министарства јавне управе Црне Горе у овом случају, јер је надлежност овог министарства јасно дефинисана законом,  тим прије што све ове незаконитости у Општини Бар трају годинама,  и што се оваква бахатост и незаконите рање настављају са измијењеном формом а истом суштином, а на тај начин се организују и јавне расправе за доношење других одлука и аката које доноси Општина Бар, а које се по природи ствари такође ослањају на незаконите и правно ништавне поступке и акте, са чиме се даље компромитује и деградира уставно-правни поредак и институције система Црне Горе,  са чиме се удаљавају сви покушаји и уништавају сви напори друштва да се Црне Гора сврста у ред цивилизованих држава.

Чињеница је да смо у Општини Бар у претходном периоду за последицу имали хапшење предсједника Општине Бар,  али је криминално језгро бахатости и безакоња у кабинету садашњег Предсједника Општине Бар, Раичевић Душана,  узнапредовало, ојачало и наставља тиранију над правним системом, над институцијама локалне самоуправе, над јавним интересом и над грађанима,  јер су све иницијативе и одлуке  које доноси данашњи дилетант од Предсједника Општине Бар, Раичевић Душан,  незаконите и свака његова радња представља  хронични криминалитет,  а  сваки његов потез приказује  континуитет кривичних дјела у привреди и привређивању, и у продуженом трајању. 

Ово посебно у ситуацији што се на улицама Сутомора и Чања  лажно представљају појединци који отворено обмањују и заваравају грађане  и  који су  - (према сазнањима из Управе полиције у Подгорице)-  безбједоносно интересантне особе,  које су  -/по природи ове врсте криминалитета / -  у потенцијалном покушају стварања организоване криминалне групе ради вршења разноразних кривичних дјела за које се може изрећи казна затвора преко 5, 10 и 15 година затвора.

Све ове чињенице изразито забрињавају и наглашено узнемиравају грађане у Општини Бар,  а посебно грађане Сутомора и Чања,  који већ пет година немају  законити и легитимни одбор и представнике Мјесне заједнице Спич-Сутоморе,  који би на озбиљан, одговоран, законит, уставан и хуман начин бранили јавни интерес и интересе становништва у МЗ Спич-Сутоморе.

Иван Занковић

Предсједник Друштва за заштиту простора и унапређење животне средине