Жука – биљка по којој је Жукотрлица добила име

Прекинута тишина мајске ноћи у Сутомору прије двије вечери мирисала је на прошлост — одржано је „Вече жуке“, посвећено скоро заборављеној, али некада изузетно значајној медитеранској биљци: жуци (Spartium junceum). Ова мирисна љепотица, снажне жуте боје, од давнина је била више од украса каменитим падинама Црногорског приморја – била је дио живота.

Жука је отпорни жбун који пролећем прекрије кршевите предјеле Медитерана својим карактеристичним жутим цвјетовима и благим, пријатним мирисом. Према народном предању, њен мирис имао је и афродизијачка својства. Али, оно што жуци даје посебну вриједност је — њена употребна вриједност.

Савитљиве стабљике жуке биле су извор влакна од којег се производио широк спектар предмета: одјећа, обућа, платна, конопци, мреже за риболов, па чак и једра. У виноградима се жука користила за везивање лозе, а у домаћинствима – за припрему хране, лијечење рана и израду посуђа. Сјећање на вријеме када је жука имала централно мјесто у животу многих породица чувају само најстарији Барани.

Посебан процес називан „трлило“ одигравао се на обали – ту су се потапале стабљике жуке, из којих се касније извлачила бијела нит, налик сњегу, од које се ткало платно. Мјесто гдје се тај процес обављао било је једно од упоришта старог начина живота, а управо по жуци која се ту трлѝла, барско насеље Жукотрлица добило је име.

Уз подршку НВО „Жене Бара великог срца“, прије пет  година оживјела је прича о овој биљци— као симболу трудољубља, снаге и традиције жена овог краја. У дворишту дворца краља Николе приређен је тада и мултимедијални програм, гдје је представљено шта су све Баранке правиле од жуке и на који начин, од  постељног рубља, торби - до и украса, што отвара могућност да она постане мотив аутентичног сувенира из Бара.

Жука је симбол предака овдашњих старосједилаца, нешто што је било дио свакодневице – од зиме, када се њоме прекривало усољено месо, до љета, када је служила као алат за увијање макарула (традиционалне врсте домаће пасте). Жука има чак и антисептичка својства и користила се за зарастање рана.

НВУ Спичана "Нехај" одржало је прексиноћ на Тргу у Сутомору трећу по реду светковину посвећену овој биљци, чиме је настављена афирмација потребе очувања жуке као нечега што би морало да се препозна као заштитни знак и традиција овог краја,  Како се чуло на догађају, циљ је оживјети жуку — и као традицију, и као инспирацију за савремени креативни израз. 

Јер, жука није само биљка. Жука је прича. И можда је вријеме да ту причу Бар и Сутоморе испричају поново – свијету.

М. Јовановић