Бар у тишини: Случај сексуалног узнемиравања дјетета открива друштвену и правну празнину

ПИШЕ: Мићо Лутовац 

Невјероватно, али истинито — једна од најузнемирујућих вијести, која би у свакој уређеној држави изазвала лавину реакција и потресла темеље институционалне одговорности, у Црној Гори, и посебно у Бару је прошла готово незапажено. Ради се о случају сексуалног узнемиравања малољетног дјетета у граду под Румијом, који се, као некад, поново све чешће помиње на страницама црне хронике. Јучерашњи медијски извјештаји о овом догађају су били  штури, без дубље анализе, без питања за надлежне, и што је најтужније — без гласа јавности.

Овај случај није само појединачан инцидент, већ јасно огледало једног много ширег, забрињавајућег проблема — нашег системског ћутања. Бар, као и многе друге средине у земљи, налази се у зачараном кругу неефикасног правосуђа, медијске индиферентности и јавне апатије.

Законски оквир који се тиче заштите малолетника од сексуалног узнемиравања остаје недоречен, непотпун и у пракси често недјелотворан. Санкције су благе, поступци дуготрајни, а превентивне мјере скоро па непостојеће.

Зато је крајње вријеме да се покрене широка јавна расправа о новим законским рјешењима која ће овакве појаве третирати с највећом могућом строгошћу — и то не само у циљу санкционисања, већ и превенције. Морамо створити друштво у којем ће дјеца бити заштићена, а потенцијални починиоци знати да их чекају брзе и неминовно строге казне.

Подсјетимо, у кратком извјештају објављеном јуче, наведено је да је у Бару пријављен случај сексуалног узнемиравања малолетне особе, те да је осумњичени приведен. Без детаља, без реакција, без шокираности. Баш као да се ништа није десило.

А десило се. И дешаваће се поново — ако наставимо да ћутимо.