Цариград очима једног песника (4): Од златног обелиска до Душановог царског сна

ПИШЕ: Игор Ремс

Витезови Четвртог крсташког рата, 13. априла 1204 године заузели су Цариград, спалили га и скоро потпуно опљачкали.

На једној од фотографија које можете видјети овдје се види Констатинов обелиск.

Обелиск је направљен од грубо тесаних камених блокова. Тачан датум прве изградње је непознат, али га је у 10. веку темељно обновио цар Константин VII.

Првобитно је био висок 32 метра и комплетно прекривен плочама од позлаћене бронзе које су приказивале победе цара Василија I Македонца. На врху се налазила сфера, због чега је сијао на сунцу и упоређиван са Колосом са Родоса. Када су Латини заузели град, крсташи су скинули и претопили све позлаћене бронзане плоче мислећи да је у питању чисто злато.
На њему се и данас виде рупе које су придржавале позлаћене плоче.

Град је постао престоница Латинског крсташког царства, где је економска доминација прешла на Млечане. У Цариграду је дошло до необичне поделе цркава између католичке и православне цркве. Од 300 цркава у граду, приближно 250 су задржали православни, седам је припало Млечанима, око 30 Французима, а две су постале царске цркве. Било је и цркава које су заједнички користили и православни и католици.

Престоницу Латинског царства погодили су финансијски проблеми њених владара који су били расипни и нису много марили ни за становништво ни за сам град. Градска изградња је престала, а њени зидови су само делимично поправљени. Град је водио колико толико обнову цркава али подизање нових на местима постојећих је била реткост. Међутим, уметност књишких минијатура је сачувана у граду а и дело трубадура стигло је до Цариграда.
У јулу 1261. године, Византинци, уз подршку Ђеновљана, повратили су град и власт је поново прешла на византијску династију Палеолога.

До средине 14 века, Цариград је остао главни трговачки центар, а затим је постепено пропадао, а кључне позиције у граду заузели су Млечани и Ђеновљани.

Душан Силни и Цариград

Путеви Цариграда и српског владара Душана Силног укрштају се у 14 веку.
Око 1314. године, након побуне његовог оца Стефана Дечанског против краља Милутина, Душан је као дечак заједно са породицом био послат у Цариград.

Тамо је упознао византијску културу, описменио се и научио грчки језик. Ступањем на српски трон Душан је знатно проширио територију Србије, повратио је Македонију, Епир и Тесалију, и поуздано је тежио да преузме Цариград који је лагано пропадао. Стварањем новог српско - грчког царства, свестан надолазеће опасности, цар Душан је хтео да пружи отпор великој сили која је лагано ступала са Истока на историјску позорницу.

Међутим, у томе га је спречила изненадна смрт 20. децембра 1355. године, док је са војском кретао у походе према византијској престоници.

Од краја 14. века па надаље, Османлији су више пута покушавали да заузму Цариград. Након изградње тврђаве Румели од стране султана Мехмеда Освајача 1452. године, судбина града је била запечаћена и 29. маја 1453. године, након дуге опсаде, град је пао.

Цариград је постао престоница нове државе - Османског царства.