ПИШЕ: Јован Пламенац
Многи су се ових дана огледали у лику генерала Ратка Младића.
Многи су у огледалу његовог лика угледали себе медијахомоса.
Дио њих нештедимице испоручује своје објаве у интернет јавност, углавном неписмене. Они подижу прашину коју чини армија такође неписмених коментатора, који су умислили да су богомдани да јавно проговоре.
Иступају у јавности ставовима и мишљењима који нијесу ставови и мишљења личносних бића, него масе коју обликују медији који су алатка у рукама идеолошких и корпоративних центара моћи, као што је и политика.
Други су у огледалу његовог лика угледали себе гмаза који ходи пртином коју је пробила идеолошка и корпоративна правда, поводљивца за наметнутим наративом и материјалним бенефитима које он доноси.
Трећи су у огледалу његовог лика угледали себе кукавицу, онога који дрхти да га не закачи нека стркотина.
Четврти су у огледалу његовог лика угледали онога који мрзи, кога су политичари и медији утврдили у мржњи, који је дубоко увјерен да зна зашто мрзи и зашто треба да мрзи.
Пети су у огледалу његовог лика угледали онога којем ваља бити родољуб – све док не загусти...
Коначно, у његовом лику су се огледали и људи са кичмом и чашћу. Много их је више него што их је ових дана на позорници.
