ПРИРЕДИО: Игор Ремс
У тексту који следи у преводу са руског Слађане Лазић добија се увид како су наши словенски преци рачунали време!
(У другом делу је подсећање на Стари српски календар).
Словенски календар: месец од 40 дана, недеља од 9 дана
Словенски календар је заснован на шеснаестеричном систему, односно на схватању да шеснаест Лета чини један Круг. Пролазећи кроз девет стихија, тај Круг ствара периодичност од 144 Лета, познату као Круг Живота. Свако Лето трајало је 365,25 дана. Исти тај временски период користили су и стари Египћани, а касније је преузет и у јулијанском календару.
Међутим, они су увели вековни систем рачунања времена, односно мерење у столећима, што се показало као грешка. Због тога је до 1582. године јулијански календар „побегао“ за читавих десет дана, а данас чак за тринаест, управо зато што се ослањао на вековну, стогодишњу периодичност.
У стварности, календарски систем се не уклапа у децимални начин размишљања, па његова периодичност није вековна, већ кружна. У том систему, петнаест Лета траје по 365 дана, док је шеснаесто Лето продужено на 369 дана. На први поглед, разлика делује занемарљиво, али је суштинска.
Код хришћана је свака четврта година преступна, док се у словенском календару додају четири дана на сваких шеснаест година. За разлику од григоријанског календара, у словенском систему не постоје такозване вековне године, па се целокупан систем временом уравнотежује. Григоријански календар је ту грешку исправио тек после скоро две хиљаде година, али је важно приметити да наши Преци ту грешку никада нису ни правили. Они су још пре много хиљада година тачно израчунали потпуну периодичност и створили уређен систем који су назвали Круг Лет, састављен од шеснаест година, односно периода.
Поставља се питање — коме треба више веровати? Онима који су старији. А на Мидгарду су најстарији управо наши Преци.
Годишња доба и месеци
Данашња подела времена није изворно наша. Савремени годишњи циклус дели се на четири годишња доба, док су га наши Преци делили на три периода, чија су имена позната: Оусень - јесен (време када се све налази под сенком атмосфере), Зима и Весна. Сва та три периода заједно називала су се једном речју — Лето. Управо из тог разлога и данас се пита: „Колико имате лета?“, и данас постоје летописи и летописци, али не постоји појам „годопис“.
Свако годишње доба, односно Лето, било је подељено на три месеца, тако да је једно Лето имало укупно девет месеци. Насупрот томе, савремени календар је веома непрактичан за рачунање, јер постоје месеци од 31, 30, 29 и 28 дана. Година је подељена на дванаест месеци, као на дванаест различитих таблица, при чему се унапред не зна на који ће дан у недељи почети сваки нови месец.
Словенски календар је у том погледу знатно једноставнији и прегледнији. Он има свега две врсте месеци: у непарним месецима било је 41 дан, а у парним 40 дана. Захваљујући томе, ако је Лето, односно година, почињала у понедељак, онда су сви непарни месеци (1, 3, 5, 7 и 9) такође почињали у понедељак, док су парни месеци почињали у шестицу. Све је било једноставно и логично. Због такве структуре, наши Преци су могли без тешкоћа да израчунају који је дан у недељи био пре хиљаду, па чак и пре стотина хиљада година, јер је у самом Круголету свака година увек почињала истим, унапред одређеним даном у
недељи.
У Светом Лету сви месеци су трајали по четрдесет један дан.
Називи месеци
Сви месеци, осим првог, имали су истоветан завршетак „Лет“, односно „Лето“ (при чему се старословенско слово Ерь– Ъ – чита као кратко „о“), јер су сви они представљали делове Лета. Који је то тачно део, означавао је први слог назива месеца.
1. Рамхат — Божански почетак
2. АјЛет — месец нових дарова, односно време када је сав род убран и жетва приведена крају.
3. БејЛет — месец белог сијања и спокоја Света.
4. ГејЛет — месец мећава и студени (што је и данашње значење назива).
5. ДајЛет — месец буђења природе. Сам назив „ДајЛет“ носи значење „дајућег Лета“, онога које дарује живот и раст.
6. Елет — месец сетве и именовања. У том периоду семе се полагало у земљу, а истовремено су се обављали обреди давања имена. Првобитни смисао овог месеца био је месец ишчекивања — очекивања промена након обреда и тренутка када ће семе никнути. Занимљиво је да се облик гласа „е“ као израз ишчекивања задржао и до данас; када човек жели нешто да каже, али још увек обликује мисао, често изговори „е-е-е“, што у суштини значи: сачекајте, управо формулишем оно што желим да кажем.
7. ВејЛет — месец ветрова.
8. ХејЛет — месец примања првих дарова природе.
9. ТајЛет — месец завршетка. Реч „тај“ означава врх, односно кулминацију, па се тиме Лето приводи крају. Одатле потиче и назив тајга, као симбол завршетка пута, његовог краја.
Недеља од девет дана
У том систему, недеља је трајала девет дана и имала је следећи поредак:
Понедељник
Вторник
Тритејник (а не „среда“, која означава средину хришћанске недеље)
Четверг
Пјатница
Шестица
Седмица
Осмица (као оса света)
Недеља — дан без послова ( не - дела)
Дани су се једноставно бројали: други, трећи, четврти и тако редом. Такав начин мерења времена стварао је веома уређен и практичан систем рада и одмора у ритму 3–6–9: два дана се радило, а један дан се одмарало. У оквиру деветодневне недеље то је значило чак три дана одмора, што је човеку омогућавало да живи без претераног замарања и исцрпљивања.
Стари српски календар
На Видовдан, пре нешто више од 140 година, стари српски календар је избачен из употребе.
Српски народ је сачувао успомену на њега успркос свих покушаја да се избаци из колективног сећања, и небројене догађаје из давне, али и новије историје везао баш уз његово име. И управо стога стари календар, наш Колодар, заслужује историјско памћење и сећање.
(Крај)
