ПРИРЕДИО: Игор Ремс
Bežy woda
Bežy woda, bežy z gorov doloj k morju
Psez domownju serbsku, starodawnu lubu
Do našogo kraja, Serbow stareg `raja,
wojnu, smjers a bedu psinjasl zly jo sused
Kolo casa wjersi se, nazeju zas wubuzi
Lichota si kiwa, stara moja Lužica
Fliesst ihr alten Flüsse vom Gebirg zum Meeresstrand
durch die alte Heimat durch der Sorben Mutterland
Reichtum war in jedem haus. Mächtig wuchs der Nachbarn Neid
Seine Kriegeshorden Armut brachten uns und Leid
Dreh dich altes Wasserrad, drehe dich im Zeitenfluss
Stark blieb unsere Hoffnung, dass die Freiheit kommen muss
Препев са србског на немачки:Steffen Mohr
Теци водо
Теците ви старе реке од гора до морске обале
кроз отаџбину нашу, кроз стародревну отаџбину Лужичких Срба
Богатство је било у свакој кући. Завист комшија силно је расла.
Његове ратне хорде донеле су нам сиромаштво и патњу
Покрени се стари водени точку, покрени се у току времена
Наша нада остала је јака да слобода мора доћи
Свако ко прочита ову песму на лужичком и упореди са преводом на немачки и са преводом на србски, видеће да је препев другачији али то је тако са преводима. Лично мислим да је то јако жалосно, да је песми одузета емоционалност. Међутим на тастатури нисам нашао језик Лужичких Срба, претпостављам да постоји посебан програм. То је она тиха дискриминација, неухватљива...Такође је занимљиво да они употребљавају екавицу...
Róža Domašcyna, roz. Chěžkec, se narodila 11. srpna 1951 v Sernjanech (Zerna) v rodině spřízněné s lužickosrbským básníkem Jurijem Chěžkou. Literárně činná je již od dětských let, v roce 1966 založila s bratrancem Janem Chěžkou kroužek píšících školáků...на овом примеру из биографије Роже (Руже) Домашчине, која је препевала моју песму Дунав плови твојим лепим челом и која је објављена у њиховом илустрованом часопису Домовина, може се видити сав спецификум слова лужичког алфабета. Да ли Горњолужичани и Доњолужичани користе исти алфабет ја не знам. Ово наводим само због тога јер песма Теци водо због недостатка фонта на рачунару није тачно написана.
Као што видите из приложеног Лужички Срби имају слово С (S) као и ми али имају и слово С са квачицом као квачица за латинично слово Ч (Č) али и само са једном што би одговарало "новоцрногорском", па сам мишљења да су можда Новоцрногорци пореклом Лужички Срби, они негирају чињеницу да су овдашњи Срби а за сада питање њиховог порекла остаје отворено, који су се доселили из Старих крајева када су римокатолички мисионари покоравали нашу далеку браћу огњем и мачем. Исто то важи и за слово Е слово О, слово З... а интересантно је и слово L које као и Пољаци имају у горњем делу цртицу...
Из архиве која се чува у Ватикану налазе се списи св. Бонифацијa и других мисионара у којима пише да 1/3 варвара односно пагана (читај Срба, прим. аутора) треба побити, 1/3 протерати и 1/3 покрстити, односно превести у Хришћанство (значи да ова доктрина једне трећине није изум геноцидне НДХ, већ је стара добро изучена и у пракси примењена ватиканска доктрина). У том агресивном и крволочном приступу римокатоличке цркве вршен је перманентан геноцид огромних размера у којем су збрисане на хиљаде и хиљаде насеља заједно са њиховим становништвом.
Припадници нашег народа, издељени у многа племена изложени вековном уништењу, били су приморани да се померају пред суровошћу римокатоличких мисионара од Фризије и делова Данске ка истоку. Било је племена која су водила непрестане ратове вековима али пред добро организованом и дисциплинованом германском војском све више су узмицали.
Колико је било померања наших стародревних племена, односно нашег народа то са сигурношћу нико неће моћи да истражи. Хронике су забележиле да су Србска племена под јаким налетима Германа и суровом христанизацијом бежала са ондашњих станишта у разним правцима али само тамо где су већ живели њихови рођаци. Тако не треба никога да чуди да се један део Србског народа у VI,VII и VIII веку “поново“ враћао у прапостојбину, заправо на просторе бивше Југославије. Бежањем из старе домовине ондашњи Лужички Срби насељавали су просторе све до данашње Грчке, тако да није немогуће да су се неки доселили и у данашњу Зету (да ли су то те сеобе о којима се говори да су Срби ове пределе населили у VI или VII веку, којег се држи наша „политичка елита“ и СПЦ?, заправо и данас се беспоговорно слушају и прихватају фалсификати Бечко-берлинске школе и Ватикана).
У данашњем времену генеалогија је толико далеко отишла да се са великом сигурношћу може посматрати куда су се одрђена племена односно припадници неке заједнице померали у прадавним временима. Налазим да је интересантан податак да ДНК Николе Тесле је идентичан са ДНК Лужичких Срба..
Генеалог Кљајевић Теслино порекло налази у херцеговачком братству Комненовићима који су се, по тврдњи Кљајевића, из источне Херцеговине преселили у Лику, а одатле у Босанску Крајину. Не наводећи конкретну везу Комненовића и Тесли, Кљајевић тврди да су Тесле дио братства Комненовића, а преко њих и митских Орловића. Једини конкретан податак који Кљајевић наводи јесте новински чланак Петра Шоћа из 1935. у америчком „Србобрану“ у којем Шоћ тврди да су крајишке Тесле поријеклом од зетских Комненовића.
Шта каже Википедиа:
Свети Бонифације (лат. Bonifacius) (680-755) је хришћански светитељ из 8. века, познат као апостол Немаца
Рођен је у Винфриду, у краљевини Есекс (Велика Британија). Био је мисионар који је ширио хришћанство у Франачком царству током 8. века. Био је први епископ града Мајнца, а данас се слави као светац - заштитник Немачке.
Године 755. је убијен у Фризији заједно са још 52 мисионара. Његови остаци су касније пренесени у Фулду, где је његов саркофаг постао местом ходочашћа. Главни извор за Бонифацијеву хронологију су његова писма, као и Вилибалдова Вита I и Еигилова Вита Стурми. Вилибалд именује једанаест пратилаца по имену, укључујући бискупа Утрехта Еобана и Адалара, који је касније поштован као први епископ Ерфурта, што је резултирало симболичним бројем дванаест (број апостола). У делу рукописа Вита II из 9. века у додатку се помињу 52 пратиоца, што може бити и симболичан број (52 недеље у години). Реконструкција је изведена углавном кроз радове Тангла, Стенгела и Шифера, а иза себе је оставио и много писма, као и низ правних докумената.
(Наставиће се)
-200x200-rez.jpg)
