Маја Буждон – лице усташког зла у логору за жене и дјецу

ПИШЕ: Игор Ремс

У историји зла сигурно су на првом месту злочини Усташа-Хрвата који су својом методима мучења, бруталношћу и свирепошћу запањили и њихове нацистичке газде, Немце и Италијане.

Гнушајући се такве безљудскости, изопачености као и ритуала убијања, својим владама отворено и редовно су слали извештаје са терена да цела србска села нестају, бивају истребљена.

Често се упоређују у јавном дискурсу злочини усташа са злочинима четника. Једино би се злочини комуниста могли упоредити са злочинима усташа јер су били масовни и систематски.

Оно што обичном човеку делује невероватно је да како у немачким нацистичким логорима тако и у усташким својом бездушношћу и свирепошћу су се истицале жене!

У филму „Дара из Јасеновца“ улогу Маје Буждон тумачи глумица Мартина Китановић, која је својом глумом уверљиво дочарала сву крвожедност и суровост ове жене.

Ко је Маја Буждон?

Маја Буждон била је један од точкова немилосрдног механизма зла. Хладнокрвна, бездушна и немилосрдна, остала је упамћена по мржњи и суровости коју је спроводила над недужним затвореницима.

Учествовала је у такмичењу ко може више да убије затвореника. 
На Божић 1942-е године убила је седам младих затвореница. Свих седам је убијено због изузетне лепоте.

Док су невина деца и читав један народ страдали у најмонструознијим логорима смрти, њена улога била је да спроводи и олакшава ужасе тог пакла.

У логор Стара Градишка, делу система Јасеновца, дошла је 1942. и стекла репутацију жене изузетне суровости према затвореницима, нарочито према женама и деци.

Била је командант женског логора. Увек војнички обучена, носила је чизме и револвер. Мучила је затворенике, пуштала псе на њих и затварала их у тамницу без хране и воде. Због своје окрутности, добила је надимак „Хијена смрти“.

Према сведочењима преживелих логораша, Маја Буждон је у једном случају приморала мајку да посматра мучење и убиство своје двоје деце. Након тога, наредила јој је да данима носи тело једног од убијених малишана, доводећи је до потпуног психичког растројства.

Када је жена, услед страха, туге и шока, изгубила способност разумног расуђивања, Маја ју је лично удавила.

Овај догађај остао је забележен као један од најужаснијих примера злостављања у логору Стара Градишка.

Заједно са Надом Шакић и Божицом Обрадовић чинила је такозвану „Црну тројку“, групу жена која се по својој хладнокрвности и суровости издвајала у злочинима почињеним у том логору.

Њен лик је упозорење свима нама да зло не долази увек са громогласним вапајем. Понекад долази тихо, у облику хладне равнодушности и немилосрдности која уништава све пред собом.

На крају рата није успела да побегне. Са мужем, усташом Мирком Слишковићем, сакрила се у Загребу, где су ухапшени након што их је препознао један од преживелих логораша.

Војни суд у Загребу осудио је Мају и њеног мужа на смрт због ратних злочина и злочина над цивилним становништвом. Стрељани су 1945.

Маја Буждон имала је само 21 годину у тренутку извршења смртне казне.

У концентрационом логору Старој Градишки затвореници су убијани различитим средствима, укључујући ватрено оружје, маљеве и ножеве. У јединици „К“ или „Кула“, српске и јеврејске жене, са слабом или малом децом, биле су изгладњиване и/или мучене у „Хотелу Гагро“, подруму који је усташа Никола Гагро користио као место мучења.Остали затвореници у јединици Кула су тровани гасом.

Експерименти са гасом су првобитно спроведени у ветеринарским шталама близу јединице „Економија“, где су коњи, а затим и људи тровани сумпор-диоксидом, а касније и Циклоном Б. Тровање гасом је тестирано и на деци у дворишту, где је командант логора, усташки наредник Анте Врбан, посматрао његове ефекте.

Већина смртних случајева од тровања гасом догодила се на таванима „озлоглашене куле“, где је неколико хиљада деце из региона Козаре убијено у мају, а још 2000 у јуну 1942. године.Након тога, мање групе од 400-600 деце и неколико мушкараца и жена су троване гасом. На суђењу, Врбан је потврдио да је коришћен Циклон.

Стара Градишка је био концентрациони логор за истребљење у Независној Држави Хрватској (НДХ) током Другог светског рата. Логор је био посебно изграђен за жене и децу српске, јеврејске и ромске националности.
Основао га је усташки режим 1941. године у затвору Стара Градишка у близини истоименог села као пети подлогор концентрационог логора Јасеновац.