Србија на Церу: Побједа мале земље над великом империјом

ПИШЕ: Игор Ремс

Церска битка је ушла у војне уџбеника многих војних школа и академија. То је била и прва победа савезника у I светском рату.Тачно пре 112 година средином августа 1914. године српска Врховна команда била је у ишчекивању где ће и на ком правцу бити главни удар аустроугарских снага. Обавештајни подаци сугерисали су удар преко Дрине, али војна логика је налагала прелазак преко Саве и Дунава и наступање долином Мораве у средиште државе. У складу са тим биле су распоређене три српске армије.

Када је постало јасно да је аустроугарска армија кренула преко Дрине ка Ваљеву и преко Саве на Шабац, српска војска отпочела је марш маневар ка планини Цер и ка Шапцу. Непријатељ је, нажалост, био бржи. Пали су Шабац и Лозница. Бројне избеглице почеле су да беже из окупираних територија.  
Српска војска је у маневарском маршу прелазила и по 50 километара дневно. Комбинована дивизија ишла је ка Церу, Шумадијска је имала наређење да ослободи Шабац. Коњичка дивизија упућена је у Мачву, на споју ове две дивизије.

У марш маневру српске војске, на обронцима Цера, дошло је до ноћног боја у сусрету. Челни 2. Прекобројни пук први је нагазио на уснуле делове непријатаља. Остали пукови улазили су у борбу како су пристизали. Планина се проламала од експлозија српских ручних бомби, поклича, звукова трубе…

Српске трупе су у ноћној борби 15. на 16. август потпуно растројиле непријатељску 21. дивизију. Три дана трајале су борбе на Церу и Иверку. Непријатељ је 19. августа сломљен и кренуо је у повлачење ка Дрини.

У време битке на Јадру и Церу, српска Ужичка војска и црногорска Санџачка војска успеле су да спрече продор ка Ужицу. Пораз на Церу, страх од српске офанзиве и побуне пречанских Срба, натерали су Поћорека да пређе у дефанзиву на свим фронтовима. 

У наредних неколико дана ослобођен је Шабац, као и цела територија Краљевине Србије.

Аустроугари су на бојишту оставили око 4.500 заробљених и рањених војника. Заплењена је и велика количина, око 25.000, топова, хаубица, коња, пушака и митраљеза. Српска војска је у борбама на Церу имала 2.000 погинулих, а око 16.000 војника избачено је из строја.

“Историја Аустроугарске је испреплетана са импозантним поразима, а владавина Фрање Јозефа је била плодна у војним катастрофама. Али до данас, стари монарх је могао да говори да су га победиле само Велике силе, Француска 1850. и Прусија 1866. Данас је то Србија, са десетином територије Аустрије, са десетином њеног становништва, нанела је први и одјекујући пораз.“
Француски новинар Анри Барби, 19. август 1914.

На крају борби и после повлачења аустроугарских трупа у Мачви и Поцерини откривени су страшни злочини у градовима и селима, која је аустроугарска војска окупирала. Осим порушених кућа, цркава и јавних зграда свуда уз пут наилазило се на злочине. Стотине мушкараца је насумично убијено, заробљени србски војници стрељани а многе жене и деца су најпре силовани, пре него што су убијани. Многе злочине су чинили други Јужни Словени (Хрвати и Босански муслимани), служећи у аустроугарској војсци.Српски генерал Павле Јуришић Штурм је изјавио:

"Аустријска војска је починила страшна зверства на нашој територији. Група од 19 (мушкараца, жена и деце) су пронађени поред гостионице Кривајица. Свезани су заједно и затим ужасно измасакрирани. Таква група људи је нађена и код Завлаке. Мале групе убијених и унакажених људи, углавном жене и деце, су нађени широм села. Једној жени је одерана кожа, а другој су одсечене груди... Још једна група од 12 жена и деце су пронађени свезани заједно и измасакрирани. Сељаци кажу да се такве ствари могу видети свуда".

Александар Дероко, који је био у 1300 каплара оставио је сведочанство о Церској бици. „Прошли смо Уб и нашли се у сред Церске битке. Попели су ме на високо дрво. Преда мном је био цео фронт. У плавом небу горе, свуда око мене, Бога ми прилично близу, црвено бели облачићи аустријских шрапнела. У зубима сам држао реглету, и преко канапа са чворићима одмеравао и на милиметарску хартију уцртавао цео хоризонт непријатељских положаја. Био сам студент прве године технике и умео сам то. По тим цртежима су наше батерије доле гађале сваки топ свој сектор. После, даље, поља су била покривена плавим униформама и ваздух је био отужно сладуњав од непокопаних лешева на августовском сунцу… Даље Шабац је целу ноћ горео и ја сам при свећи направио један мали акварел са много црвеног пламена на црној позадини. Те ноћи су наши топови у Кленку  запалили некакав магацин са муницијом и воз. Личило је на ватромет.”

За успех у Церској бици генерал Степа Степановић добио је чин војводе. Била је то прва савезничка победа у Великом рату када су силе Атанте трпеле пораз за поразом. Битка на Церу је била велика победа српске војске над знатно надмоћнијим непријатељем.