ВИШЕ ОД ЈЕДНОГ ВИЈЕКА ЛУЧКЕ ИСТОРИЈЕ: Како је Бар добијао своја врата према свијету

О изградњи Луке Бар, Волпијевом значају, „Барском друштву“, тежњи књаза Николе да се реализује градња барског пристаништа...

ПИШЕ: Слађана Печурица, економисткиња

Бар је лучки град привредних активности, путника, поморског саобраћаја, којег краси суживот и конфесионални склад од најранијих времена, гдје можете пронаћи све оно што вам је потребно на једном мјесту и разумијевање све три вјере за суживот грађана.

У основи овога, када погледате панораму, град је заштићен стрмим литицама, са прелијепом обалом и најљепшим свитањем зоре.

Лука, која граду даје душу с утицајем Оријента, крунисана је плановима да Бар постане транзитни центар, те богата историја сеже у период по ослобођењу Бара 1878. године, када се предузимају битне активности за развој Бара, гдје је од материјалних средстава годину касније основана „Лучка капетанија“, а након тога је 1903. године формиран италијанско-црногорски синдикат, који се трансформисао у „Барско друштво“ 1905. за реализацију концесија.

Вјековна тежња и величина уложеног капитала да се изгради Лука Бар почиње у марту 1905. са јахте „Румија“ књаза Николе, када је постављен камен темељац барске луке у море, како би се реализовала градња барског пристаништа и Црна Гора повратила излаз на море.

Већ сљедеће године, на Цетињу 1906, потписан је уговор о изградњи пловидбе по Скадарском језеру и прве пруге у ЦГ, како би се роба могла транспортовати према унутрашњости земље.

Тако је отпочета економична жељезничка пруга Бар–Београд и радиотелеграфска станица на брду Волујици, а у име „Барског друштва“ били су задужени Ђузепе Волпи, капетан Колет и гроф Руђеро, амбициозни људи који су имали чежњу да Италији обезбиједе мјесто које је некада заузимала Венеција. Књаз Никола им је у свему изашао у сусрет, јер су имали довољно капитала за профитабилну добит.

Волпи је остварио добре контакте за урбанистичко рјешење лучког подручја, а своје подухвате остварио је преко својих пријатеља, као и добрих познанстава у Италији и неких успостављених веза са престолонасљедником Данилом, чиме је обезбиједио његову наклоност.

Ђузепе Волпи је био политичар и економиста, који је имао најбољи подухват у изградњи Луке Бар, коју је желио да прилагоди враћањем славе са венецијанском историјом, јер је Луку Бар и Порто Маргеру пројектовао Коен Каљи.

Барско друштво се 27. уговором обавезало да ће радове почети 1. маја 1906. и завршити до 1909. године, али од свега планираног у луци је тада био изграђен лукобран, гдје су бродови могли да врше претовар терета, који је уприличен пуштањем у рад „слободног барског пристаништа“ и свечаношћу у присуству грађана Бара и министра финансија.

Након тога, у Првом свјетском рату било је скоро онемогућено превожење хране.

Стога, по завршетку Другог свјетског рата, почиње обнова луке.

Лука Бар је на јужном дијелу Јадранског мора, коју су стари Барани дуго звали Велики порат и која је стекла међународну репутацију, гдје је била предвиђена изградња лукобрана и жељезничке саобраћајнице 1950. и лучке инфраструктуре.

Лука је у међународни саобраћај пуштена 1961. године, откако ју је преузела фирма „Помград“ из Сплита, што је подразумијевало реализацију нове Луке и рушење дотадашње.

Пристањани су се опростили од свог града 1976, те је убрзо формиран гранични прелаз, гат број пет, царинска зона, изграђена складишта, контејнери, силоси и жељезничка постројења и вез за прекоокеанске бродове и др.

Мада је у том периоду претовар вршен ручно, тј. на леђима радника.

Године 1965. успостављена је линија са Баријем.

Лука је послије земљотреса 1979. изгледала драматично, те је програм за санацију био донесен 1980, а завршен 1983. године.

Лука Бар је акционарско друштво са високом транспарентношћу у свом раду за претовар и складиштење робе, које је од почетка оснивања Прекоокеанске пловидбе 26. октобра 1961. вршило превоз робе углавном између медитеранских лука, преко Ријеке, Ђенове, Барселоне и кубанских лука, гдје се из Кубе за луке источног Медитерана и Сјеверне Африке углавном превозио шећер.

Када погледате панораму града, од Старе маслине до прелијепе риве, које полако приказују плаветнило хоризонта у повољној клими за остваривање великих привредних активности Бара, свакако су подстицај за долазак крузинг туриста у наш г