Два дана након што су угашена фестивалска свјетла у црмничком Годињу, утисци се још сабирају, а једно је сигурно – овогодишње „Годињске звјездане ноћи“ оставиле су дубљи траг него иједно претходно издање. Оно што је некада била спонтана културна „моба“, данас је озбиљан културни догађај, достојан највиших умјетничких стандарда.
Отварање фестивала припало је новинару, књижевнику и публицисти Милану Вујовићу, који је на свој духовит и искрен начин истакао част и симболику тог тренутка.
„Можда сам то заслужио зато што у мени тече педесет одсто црмничке крви“, рекао је Вујовић, подсјећајући како је ова манифестација прерасла из „импровизације импровизације“ у „дводневни самит – састанак на врху“.
Са посебном емоцијом говорио је о Годињанима – људима који су без калкулације стали иза ове идеје, одазвали се моби и удахнули нови живот заборављеном Задружном дому.
„Ово мјесто је већ једном оживјело, прије 14 година, али је опет било препуштено зубу времена. Сада, када је поново заживјело, важно је да више не згасне“, поручио је Вујовић.
Први дан фестивала био је богат садржајем. Отворена је изложба слика др Милуна Лутовца, који се у потпуности подредио простору и атмосфери села – од самог постављања радова до финалне презентације, све је учинио без накнаде, као пријатељ фестивала. Управо продајом једног његовог дјела симболично је „попуњена рупа у буџету“. Изложбу је отворио Гојко Божовић, истичући да су Лутовчева платна „покушај да се врати смисао у времену које га немилосрдно троши“.
У наставку вечери, говорило се о стваралаштву проф. др Вука Церовића – аутора бројних есеја, прича и романа. О његовом раду су запажено говорили књижевник Мироје Вуковић и др Драгоје Фемић, представивши и наставак награђиваног романа „Храбри дјечак Дроњо“.
Гојко Божовић, у улози пјесника, представио је и своју лирику, док је професорка филозофије Соња Томовић Шундић приредила емотивно поетско обраћање, наглашавајући да вечерас „говори поезију, не о поезији“, досљедно Његошу.
Један од најважнијих тренутака вечери било је уручење књижевне награде „Косарин вијенац“, која је отишла у руке Енеса Халиловића за роман Бекос. Стручни жири, у саставу доц. др Олге Војичић Коматине, књижевника Мирка Ракочевића (предсједника) и др Радоја Фемића, образложио је одлуку ријечима да је Халиловић „подсјетио да постмодернизам још увијек има што да каже“. Награда му је уручена у виду оригиналног умјетничког дјела Пера Никчевића.
Вече је затворено концертом бенда „Микрокосмос“ из Подгорице, уз добру капљицу и богату трпезу, у амбијенту који је савршено спојио ријеч, звук и дух Црмнице.
Другог дана фестивала, током дана, сликарски перформанс „Полиптих Годиња и Скадарског језера“ започео је умјетник Перо Никчевић. Вечерњи програм отворио је познати барски археолог мр Младен Загарчанин, који је говорио о историји Годиња и ширем контексту Црмнице.
Након тога услиједило је вече поезије, које је окупило истакнуте пјеснике региона. Публици се најприје обратио Енес Халиловић – књижевник, новинар, економиста и правник из Новог Пазара, оснивач књижевног правца „квантумизам“, чије су књиге превођене на десетак језика.
Затим је наступио Славе Ђорђо Димоски, један од најзначајнијих македонских пјесника старије генерације, иницијатор Поетских сусрета у Велестову и предсједник Управног одбора Националне установе „Струшке вечери поезије“.
На крају, публику је дирнуо Саладин Дино Бурџевић – црногорски пјесник који већ деценијама живи у Офенбаху, у Њемачкој. Некадашњи члан удружења „Арс Антибари“ и добитник бројних признања, Бурџевић је својом емоцијом и зрелим изразом затворио пјеснички круг.
Финалну тачку фестивала ставила је Етно група „Зора“, а како су организатори нагласили – ова година донијела је „најпосјећеније, најозбиљније и најпрофесионалније издање фестивала до сада“.
Захвалност су упутили бројним пријатељима и донаторима који су омогућили да фестивал достигне нови ниво – Општини Бар, Служби заштите и спасавања, ТО Бар, Комуналним дјелатностима, Водоводу Бар, Луци Бар, ПЗУ Зејниловић, „Courier Eco Sutomore“, фирмама „Пулена“, „VG фискал“, „Технополис“, „БИФ“, „Оxу д.о.о.“, „S&N инвест“, Главном граду Подгорици, али и – што су посебно нагласили – сељанима Годиња.
Четврте „Годињске звјездане ноћи“ тако су доказале да традиција, креативност и заједништво могу да изњедре фестивал достојан сваког културног календара. И да се чак и у селу без крова – може родити небо пуно звијезда.
Фото: Фб страница "Годињске звјездане ноћи"