Међународно удружење књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“ објавило је књигу поезије Пауна Мујовића Храм међу орловима. Књига је објављена као штампано и електронско издање
Аутор, Паун Мујовић, рођен је 2. августа 1950. године у Горњој Бијелој код Шавника. Живи у Никшићу, гдје је радио у Пивари „Требјеса“. Рецензенти књиге су Снежана Р. Радуловић, професор, и проф. др Драга Бојовић, а уредник издања је Лабуд Н. Лончар, предсједник Међународног удружења књижевних стваралаца и умјетника „Неказано“, који у осврту на књигу под насловом Поезија као духовно свједочанство – о збирци „Храм међу орловима“ Пауна Мујовића наводи:
„Збирка поезије Храм међу орловима Пауна Мујовића представља значајно остварење савремене поезије засноване на дубоком прожимању традиционалног пјесничког насљеђа и аутентичног личног израза. Ријеч је о дјелу које својом тематском ширином, етичком усмјереношћу и емоционалном снагом превазилази оквире обичне лирске збирке и задобија карактер духовног и културног свједочанства.
Мујовићева поезија укоријењена је у народном језику, усменој традицији и завичајном памћењу, али не остаје на нивоу имитације фолклорног модела. Напротив, пјесник гради препознатљив ауторски глас у којем се народни мелос преображава у савремени поетски израз. Управо тај спој насљеђа и личног искуства чини да његова поезија буде истовремено блиска, разумљива и умјетнички релевантна.
Мотивски слојеви збирке обухватају широк регистар тема: завичај и поријекло, историјско памћење, православну духовност, социјалну осјетљивост, породичне и личне судбине, као и етичка преиспитивања савременог човјека. У тој разноликости јасно се издваја једна темељна константа Мујовићеве поезије, а то је досљедна тежња ка афирмацији човјечности, саосјећања и моралне одговорности. Његови стихови не дјелују као пука естетска форма, већ као позив на унутрашње преиспитивање и духовно уздизање.
Посебну вриједност представља језичка структура збирке. Пјесник свјесно користи лексику народног говора, дијалекатске особености и фразеолошка богатства, чиме не само да остварује аутентичност израза, већ и доприноси очувању живе језичке традиције. Истовремено, кроз ту језичку матрицу обликује се јасна индивидуална поетика, препознатљива по једноставности која није сиромаштво, већ свјесно изабрана мјера израза.
Храм међу орловима може се читати као поезија памћења, али и као поезија моралне вертикале. То је књига која афирмише вриједности вјере, достојанства, саосјећања и љубави према човјеку. Њена умјетничка снага не почива у формалној раскоши, већ у искрености, етичкој досљедности и способности да се једноставним стихом дотакну суштинска питања људског постојања.
У том смислу, збирка Пауна Мујовића заслужује пажњу не само као литерарно остварење, већ и као културни и духовни документ времена који својим тоном, садржајем и поруком оставља трајан траг у савременој књижевности."
