Пољубац
Црна Горо од кад си црна
И од кад те Свеци дижу Богу
Ниси никада забадала трна
Своме брату у рањену ногу
Црна Горо од када си гора
Ниси уру дочекала слабљу
Него што си крвника од скора
Пољубила у крваву сабљу
Која плива, горо моја проста
Крвљу, док је брату драла кожу
Ал је теже од тога што оста
Твој пољубац на крвавом ножу
И несрећо откад мала поста
Мања него зрно просово
Тим пољубцем крвавог госта
Среташ да му честиташ Косово
Заборави да на тебе гледа
Свети Петар и Острошка Греда
Његош, из свих векова у веку
Да те пита ко је Агим Чеку
Црна Горо пред свијем горама
Не питам те кроз валове срама
Има ли те више, видиш ли се
Но те просто питам – стидиш ли се
Благоје Баковић