Umjesto azila u Baru pripremaju logor za pse
PIŠE: Milena Zoranović, učiteljica
Na ovom, XXII, zasedanju Skupštine opštine trebalo bi da se raspravlja i o Izveštaju komisije za pronalaženje lokacije za napuštene i izgubljene životinje na teritoriji Opštine Bar. U ponudi su tri lokacije. SKLONIŠTE –AZIL DA ili NE?
Azil NEĆE REŠITI PROBLEM napuštenih životinja u Baru. Nije ga rešio ni u jednom gradu u Crnoj Gori gde već postoje koncentracioni logori za pse tj. skloništa koja nisu u skladu sa standardima. Skoro svi azili u Crnoj Gori su koncentracioni logori za uhvaćene pse.
Bez stalne veterinarske brige, oskudevaju u hrani, uslovi za život su nedostojni ijednog bića, a tamo provode dane stotine i stotine pasa. U većini je ZABRANJEN pristup volonterima i javnosti. Ovo se može zaključiti iz izveštaja KORINA ANIMALS, organizacije koja je obišla svih osam opština u kojima se nalaze azili.
U Nacrtu nacionalne strategije za kontrolu populacije pasa u Crnoj Gori piše da postojanje azila, čak, može povećati broj napuštenih pasa. Vlasnici će ,,oprati” savest i zbrinuti neželjenog psa, ostavljajući ga u azilu! U većini zemalja kojima i Crna Gora želi da pripada, azili su NO KILL . Nema ubijanja zdravih, socijalizovanih pasa samo zato što ih niko više meseci ili godina nije usvojio. U svim azilima Crne Gore to je DOZVOLJENO!
Lokalna samouprava grada Bara nema PROGRAM UPRAVLJANJA POPULACIJOM PASA. Lokalana samouprava grada Bara nema pregled stanja na terenu. Ne zna koliko ima vlasničkih, koliko bezdomnih pasa na teritoriji naše Opštine. Još manje zna karakteristike tih pasa ali ni uslove u kojima vlasnici drže svoje ljubimce. Sve ove godine, lokalna samouprava grada Bara nije ništa uradila da pomogne psima. A, mogla je:
1. da mesečno finansira 10 sterilizacija ženki. U početku bezdomnih, a kasnije i vlasničkih. Odgovorne vlasnike podržati smanjnjem cene za 50% , a neodgovorne da kažnjava za neodgovorno vlasništvo.
2. da obuči i zaposli dva radnika komunalnog preduzeća za hvatanje pasa za sterilizaciju.
3.da nabavi municiju za omamljivanje teško uhvatljivih pasa. Puška već postoji.
4. da finansira hranu,ili bar deo hrane za ulične, bezdomne pse sa naših ulica.
5. da kontroliše i kažnjava neodgovorne vlasnike . Crna Gora ima centralni registar.
6.Lokalna samouprava grada Bara mogla je i morala da kontroliše neformalana naselja u kojima borave i ukradeni, rasni, psi koji često služe za borbe ili za koćenje i prodaju .
7. Lokalna samouprava je mogla da ima, bar, dva komunalna policajca koja bi bila u službi direktne pomoći volonterima i zlostavljanim životinjama.
8. Lokalna samouprava je mogla da pomogne u gradnji i određivanju lokacija kao i postavljanju privremenih kućica za starateljske pse koji su prošli program ,, UHVATI-STERILIŠI-PUSTI”. Građani grada Bara treba da znaju da ovi psi koje vide bilo gde gradu i imaju naušnicu NEĆE biti smešteni u azil. Zato što im tamo nije mesto.
9.Lokalna samouprava je mogla i MORALA da kontroliše DIVLJE, NELICENCIRANE odgajivačnice, na svojoj teritoriji, koje PRODAJU PSE!
Da li je išta od ovoga Lokalna samouprava uradila kako bi pomogla bezdomnim psima u našem gradu? N I J E! Znači do sada učinak lokalne samouprave nula.
Sve ovo i još dosta toga trebalo je uraditi da bi azil –sklonište imalo funkciju i smisao. Ali, lokalna samouprava grada Bara, hoće da se ,,žrtvuje” u ovim teškim vremenima i gradi azil-za kolektivni smeštaj što većeg broja pasa iako ne zna da ih na teritoriji Opštine možda ima i par hiljada. Da li će svi u azil? Ko će to da hrani, leči, brine…
Koliko košta godišnje održavanje takvog objekta, a da ne bude konc logor? Struja, voda, hrana, lečenje, … Postoji li finansijski plan na godišnjem nivou za rad azila? Zašto je trenutno usvajanje uličnih mešanaca na nivou statističke greške? Zato što cveta rad divljih, nelegalnih, odgajivačnica , štancera. Za par desetina evra kupujete male, bele, slatke, čupave, rasne…
Tragedija u celoj priči oko Azila u Baru je što bi on bio dat na upravljanje ,,Lovstvu” Bar. Ljudima koji su se u najvećem broju slučajeva pokazali kao najneodgovorniji vlasnici jer je najveći broj napuštenih bolesnih, povređenih, lovačkih pasa ili njihovih mešanaca.
To znamo mi koji pomažemo napuštenim, a to piše i u Nacrtu nacionalne strategije za kontrolu populacije pasa u Crnoj Gori. Za lovce je pas SREDSTVO za lov!
Sve što je, do sada u Baru, postignuto u oblasti dobrobiti životinja postignuto je zahvaljujući ljubavi, energiji , znanju, velikim novčanim sredstvima koja izdvajaju pojedinci iz NVO sektora, ali i zahvaljujući nesebičnoj pomoći plemenitih građana Bara, pomoći stranih dobročinitelja koji plaćaju sterilizacije, hranu, lečenje, oporavak bolesnih i povređenih pasa.
To vidi, zna, poštuje i podržava većina građana našeg grada. Elementarna kultura je da se lokalna samouprava zahvali donatorima iz inostranstva, običnim ljudima koji mukotrpno rade i odvajaju za sterilizacije pasa u gradu Baru! Za ovih par godina sterilisano je oko 500 pasa i mačaka .
Dok se ne sačini LOKALNI PROGRAM UPRAVLJANJA POPULACIJOM PASA lokalna samouprava grada Bara treba za početak da formira:
- MOBILNU VETERINARSKU AMBULANTU,
-MREŽU VLASNIKA PRIVATNIH OBJEKATA KOJI BI UZ NOVČANU NADOKNADU PRIVREMENO ZBRINJAVALI ŽIVOTINJU U STANJU NEKE POTREBE.
-MREŽU RENDŽERA (ČUVARA PRIRODE) KOJI BI OBILAZILI I PRATILI STANJE NA TERENU…
Apsolutno sam protiv azila kao mesta koje nikome neće doneti dobro. Lokalna samouprava grada Bara neće moći da na godišnjem nivou finansira kvalitetnu održivost ovog objekta. Psi će na legalan ili ilegalan način biti ubijani kao što to rade i u drugim azilima u Crnoj Gori, da bi se smanjio njihov broj.
Ne verujem u SPOSOBNOST i VOLJU, lokalne samouprave grada Bara da želi i MOŽE izgradnjom azila da pomogne životinjama u stanju potrebe! Na startu su to i pokazali odlučivši da azil stave pod upravu lovaca!
ZATO SAM PROTIV IZGRADNJE AZILA! Ne želim da budem saučesnik u izgradnji logora čije zatočenike neće imati ko da čuje!
(Autorka je predsjednica NVO "Prijatelji životinja - Bar")
