Carigrad očima jednog pesnika (5): Teodosijev obelisk prkosi vremenu već 35 vekova
PIŠE: Igor Rems
Teodosijev obelisk
24.10. 2026 Kartal
Imali smo slobodan dan do 17 sati. Pesnikinja iz Sirije Malak Soufi, ima kuću u Carigradu odnosno Istanbulu i grad odlično poznaje. Ona odlučuje da ode sa mnom i bude mi od pomoći kako bi mi pokazala najinteresantnije spomenike ovog jedinstvenog grada koji je vekovima raskrsnica mnogobrojnih puteva i kopča koja spaja dva kontinenta, dva sveta, dve civilizacija, dve kulture…
Železnička linija Marmari (Marmaray) je prigradska železnička mreža koja spaja evropsku i azijsku stranu grada kroz podvodni tunel ispod Bosfora a nalazi se u neposrednoj blizini našeg hotela. Povezuje stanicu Halkali na evropskom zapadu i Gebze na azijskoj strani. Linija ima ukupno 43 stanice i proteže se dužinom od 76,6 kilometara.
Vozovi saobraćaju svakodnevno od 06:00 do 00:00časova (vikendom pojedini vozovi voze i nešto duže). Razmek između vozova iznosi 5 do 10 minuta u toku dana.
Za vožnju se koristi standardna kartica za javni prevoz “Istanbulkart”. Cena zavisi od broja stanica koje pređete. Na samom ulazu se nalazi kontrolor u zasebnoj kućici (zadužen za sigurnost i bezbednost saobraćaja) koji najčešće strancima pomaže kako da uđu. Čim prislonite karticu na posebnom aparatu na samom ulazu prikazuje vam se koliko imate kredita i da li sa tim kreditom možete da nastavite putovanje. Ako nemate morate da doplatite. Tu se nalaze i automati na kojima dopunjujete karticu. Mislim da kartica košta 300 turskih lira.
Izašli smo na stanici Sirkedži. Smeštena je na evropskoj strani u samom istorijskom centru (Eminonu/Sultanahmet), odmah pored stare željezničke stanice i trajektnog pristaništa.
Teodosijev obelisk je mesto koje sam hteo prvo da posetim, ne ni Aja Sofiju ili Plavu džamiju. Zašto, postavlja se logično pitanje? Šta je to u njemu fascinantno? Kada znate da je težak 540 tona i da je prebačen prvo iz Tebe do Aleksadrije a zatim do Konstantinopolja pitate se kojom i kakvom tehnikom su raspolagali ljudi tih vremena odnosno 1500 godina pre Hrista i ni 400 godina posle?
Teodosijev obelisk je podigao faraon Tutmes III i nije prebačen direktno iz Aleksandrije u Konstantinopolj po naređenju cara Teodosija, već je njegov transport započeo nekoliko decenija ranije, za vreme cara Konstancija II (sina Konstantina Velikog).
Prebacivanje ovog ogromnog granitnog monolita, teškog nekoliko stotina tona, bio je vrhunski inženjerski poduhvat starog veka, a izvedeno je u nekoliko ključnih faza:
Obelisk je prvobitno stajao ispred hrama u Karnaku (Teba). Po naređenju Konstancija II, obelisk je oboren i spušten na posebno konstruisane velike nilske barke (splavove). Ovim putem je nizvodno rekom Nil prevezen do Aleksandrije, koja je bila glavna luka za dalji transport ka Mediteranu.
Brod je stigao u Aleksandriju oko 357 godine nove ere. Zbog ogromnih tehničkih problema, nedostatka tehničke mehanizacije ili političkih previranja, obelisk je ostao da leži u luci.
Da bi se obelisk prevezao preko Sredozemnog i Egejskog mora do Konstantinopolja, izgrađen je namenski, ogromni teretni brod (poznat kao navis oneraria). Ovakvi brodovi su građeni sa izuzetno širokim trupom i plitkim gazom kako bi mogli da izdrže ogromnu težinu koncentrisanu na jednom mestu, a pokretao ih je veliki broj vesala i jedara. Obelisk je pažljivo utovaren u utrobu ili na palubu broda pomoću složenog sistema rampi, užadi i vitla u aleksandrijskoj luci.
Tek 390. godine, car Teodosije I je odlučio da završi ovaj posao i postavi ga na centralnu spinu (središnji zid) Hipodroma. Za podizanje je bio zadužen gradski prefekt Prokul.
Proces uspravljanja obeliska na Hipodromu detaljno je prikazan u slikama na samom mermernom postolju (bazi) obeliska, koje se i danas može videti u Istanbulu.
Tehnika se sastojala od sledećih koraka:
Sama baza obeliska postavljena je na četiri velike bronzane kocke kako bi se osigurala stabilnost.
Oko mesta za podizanje izgrađene su masivne drvene skele (dizalice) sa velikim brojem kotura (čekrci). Kroz koture su provučena debela užad od konoplje.
Stotine radnika (i verovatno volova) istovremeno su okretali vitla, postepeno vukući i uspravljajući obelisk iz horizontalnog u vertikalni položaj.
Iako je, verovatno, tokom transporta doživeo oštećenja (donja trećina obeliska je pukla i izgubljena, zbog čega je danas kraći nego što je izvorno bio u Egiptu), ovaj poduhvat je ostao jedan od najvećih građevinskih trijumfa kasne antike.
Teodosijev obelisk je najstariji sačuvani spomenik u Carigradu, star je oko 3.500 godina.
Obelisk je isklesan u 15. veku pre nove ere (oko 1450. godine p.n.e.) po naređenju faraona Tutmesa III (XVIII dinastija).
Sve četiri strane obeliska prekrivene su egipatskim hijeroglifima koje slave vojne pobede Tutmesa III, naročito njegov trijumfalni pohod na reci Eufrat.
Original je bio visok oko 30–38 metara i težak preko 540 tona, dok je preostali deo visok oko 19,6 metara (sa bazom iznosi 25,6 metara).
Obelisk stoji na četiri bronzane kocke koje se nalaze na masivnom mermernom pijedestalu iz vizantijskog perioda (iz 390. godine). Reljefi na postolju su izuzetan istorijski izvor i prikazuju scene iz života cara i hipodroma: na reljefima je prikazan car Teodosije I sa svojom porodicom, dvorjanima i gardom kako posmatra igre.
Na samoj bazi uklesani su komemorativni natpisi na dva jezika, koji sa ponosom govore o podizanju ovog teškog monumenta: latinski navodi da je obelisk savladan i podignut za 30 dana pod upravom prefekta Prokla. Grčki navodi kazuju da je za isti poduhvat bilo potrebno 32 dana.
Obelisk je preživeo brojne razorne zemljotrese u Istanbulu, kao i surovo krstaško pljačkanje grada 1204. godine, te i danas stoji ponosno na istom mestu gde je postavljen pre više od 16. vekova.
Gornji blok prikazuje scene iz carske lože (Katizme) na Hipodromu. Car Teodosije I je uvek u centru, prikazan u hijerarhijskoj proporciji (veći je od ostalih likova kako bi se naglasila njegova moć), okružen sinovima, stražarima i dvoranima.
Istočna strana gleda ka carskoj palati. Teodosije drži pobednički venac koji će uručiti pobedniku trke dvokolica. Ispod lože su prikazani gledaoci, ali i muzičari i plesačice. Posebno je zanimljiv detalj u donjem desnom uglu – hidraulične orgulje (vodeni instrument) koje su svirale tokom igara.
Zapadna strana ima snažnu političku poruku. Prikazuje strane delegacije i varvare (poput Gota i Persijanaca) kako kleče ispred cara i prinose mu darove i danak, priznajući moć Rimskog carstva.
Južna strana prikazuje cara kako posmatra uzbudljive trke na Hipodromu. Ispod lože su u nekoliko redova isklesani detaljni prikazi gledalaca koji navijaju.
Na severnoj strani Teodosije nadgleda inženjere i radnike koji se pripremaju za podizanje samog obeliska.
Donji deo postolja je verovatno najzanimljiviji jer je potpuno posvećen samom procesu postavljanja obeliska.
Na severnoj strani je detaljno isklesan inženjerski sistem. Vidi se kako obelisk, koji leži horizontalno, radnici pomoću debelih užadi, čekrka i velikih vitla (koja izgledaju kao ogromni točkovi) postepeno podižu u vertikalan položaj. Ovaj reljef je glavni istorijski izvor za rekonstrukciju antičke građevinske tehnike.
Na južnoj strani je prikazana sama stazina spina (središnji zid) sa obeliscima, kao i dvokolice (kvadrige) koje jure u trci, prevrnuti točkovi i nesreće koje su bile česte tokom trka.
Na samom dnu nalaze se dva natpisa kojima se tadašnji gradski prefekt Prokul, na latinskom jeziku, hvali novim uspehom i kaže: "Pre nego što sam pružio otpor, bio sam primoran da se pokorim gospodarima sveta... Tek pod carem Teodosijem sam savladan i podignut za trideset dana pod vođstvom prefekta Prokula.
Poruka na grčkom jeziku je slična, ali sadrži zanimljivu tehničku grešku (ili drugačije računanje dana) jer kaže da je za podizanje bilo potrebno 32 dana umesto 30.
Kroz ove reljefe, Teodosije je želeo da pošalje jasnu poruku građanima: njegova moć je toliko velika da ne samo da mu se klanjaju varvari, već je uspeo da ukroti prirodu i građevinski postigne ono što ni sam Konstantin Veliki nije uradio.
Danas se nalazi na trgu Sultanahmet, tačno na mestu nekadašnje centralne linije (spine) vizantijskog hipodroma.
