HIC RHODUS, HIC SALTA: Jelena Anžujska (3) - Vaskršnje hodočašće
PIŠE: Igor Rems
Do manastira se dolazi starim putem za Pristan koji je sada i jedan od puteva za ulazak u Luku Bar. Inače to je bio godinama “ duvanski put” kojim je vlada Mila Đukanovića švercovala cigarete i kojim se u noćnim satima kretalo na stotine šlepera. Put se kod Monopola račva, levi krak se penje uz Voluicu a desni vodi u Luku.
Zgrada Monopola je podignuta 1903 godine od strane “ Društva zadružne režije crnogorskog duvana”. Građena je lomljenim kamenom u malteru na dva sprata venecijanskim stilom. Pravougaonog je oblika. Glavna fasada je simetrično rešena sa nizom ravnomerno raspoređenih pravougaonih prozora oivčenih plitkom profilacijom sa segmentnim lukovima koji se nalaze na svakoj etaži. Ovaj privredni objekt proglašen je za nepokretno kulturno dobro.
Put ka manastiru je asfaltiran i postavljeno je osvetljenje celom dužinom puta. Kod samog manastira se nalazi parking sa kojeg se pruža lep pogled na luku i naš grad.
Obnova manastira je trajala dvije godine. Manastirsku crkvu je osveštao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, na Ilindan, 2015. godine.
Manastir je pravougaonog, zaobljenog oblika (krug), u pravoslavnoj arhitekturi simbolizuje brod kao spasenje ( Nojeva barka).
Pravoslavne crkve imaju oltar okrenut ka istoku a ulaz ka zapadu ovde je manastir okrenut u pravcu jugoistok-severozapad. Crkva Sv. Vida ili Vića, koja sada služi kao grobna kapela rimokatolicima, podignuta početkom XX veka u Starom Baru, ima identičan položaj.
Manastirsko imanje je ograđeno. Kapija je zatvorena ali ne ključem ili katancem već jednom rezom. Pretpostavljam da su sestre otišle u hram na Topolici gde je trebao da dođe vladika Joanikije.
Ulazim i razgledam voćnjak naročito masline…sa zapadne strane vidi se zaliv Bigovo. Pokušavam da ugledam kozju stazu koja tamo vodi ali ne uspevam. Vrata crkve su zatvorena, ulazim…sve je u savršenom miru.
Zatvaram kapiju i odlučujem da krenem ka moru ne bih otkrio kozju stazu. Put niz brdo je krševit, pažljivo stajem na svaki kamen kako se kamenje ne bi odronilo.
Spuštanje i nije bilo jednostavno ali je važno da nije bilo padova.
Tek pri moru primećujem crvene strelice, verovatno naših vrednih izviđača, i uskoro izlazim na kozju stazu koja vodi do kamenite plaže u Bigovu.
Na plaži nekoliko odraslih osoba. Pozdravljam ih “Hristos Voskrese”. Neki odgovoriše neki ne, ali tek tada vidim da nisu naši nego Rusi.
Razgledam plažu i ne mogu da obuzdam bes gledajući “plažnu straćaru”, koja je u sezoni izgleda uslužini objekat. Zar je moguće da je Morsko Zlo dozvolilo da i ovde dođe “ civilizacija” i unište i zadnje ostatke ove prelepe predele po kojom smo bili prepoznati kao “zemlja divlje i netaknute Prirode”.
Moj apel lokalnoj samoupravi - neka na bilo koji način zaštiti plažu u Bigovu a takođe i plažu Crvena Stijena koja je nedaleko odavde i do koje se može doći jedino morskim putem, neka ostanu to što jesu divlje i unikatne, zaštite od civiliziranih vandala kojima je pokretački motiv samo novac.
Kao što se vidi na slici (iz "Galerije"): zabranjeno unošenje pića! Nadam se da se to ne odnosi i na vodu!!! Kolika je ljudska pohlepa beskonačna i obezličena jednostavno me ostavlja bez reči. Gledam ali i dalje ne mogu da verujem da nam “evropske vrednosti”, čiji smo postali slepi i poslušni sledbenici, odnose normalan život, da postajemo ovce kojima će u konačnici i blejanje biti zabranjeno.
(Nastaviće se…)
