PRIREDIO: Igor Rems
Bežy woda
Bežy woda, bežy z gorov doloj k morju
Psez domownju serbsku, starodawnu lubu
Do našogo kraja, Serbow stareg `raja,
wojnu, smjers a bedu psinjasl zly jo sused
Kolo casa wjersi se, nazeju zas wubuzi
Lichota si kiwa, stara moja Lužica
Fliesst ihr alten Flüsse vom Gebirg zum Meeresstrand
durch die alte Heimat durch der Sorben Mutterland
Reichtum war in jedem haus. Mächtig wuchs der Nachbarn Neid
Seine Kriegeshorden Armut brachten uns und Leid
Dreh dich altes Wasserrad, drehe dich im Zeitenfluss
Stark blieb unsere Hoffnung, dass die Freiheit kommen muss
Prepev sa srbskog na nemački:Steffen Mohr
Teci vodo
Tecite vi stare reke od gora do morske obale
kroz otadžbinu našu, kroz starodrevnu otadžbinu Lužičkih Srba
Bogatstvo je bilo u svakoj kući. Zavist komšija silno je rasla.
Njegove ratne horde donele su nam siromaštvo i patnju
Pokreni se stari vodeni točku, pokreni se u toku vremena
Naša nada ostala je jaka da sloboda mora doći
Svako ko pročita ovu pesmu na lužičkom i uporedi sa prevodom na nemački i sa prevodom na srbski, videće da je prepev drugačiji ali to je tako sa prevodima. Lično mislim da je to jako žalosno, da je pesmi oduzeta emocionalnost. Međutim na tastaturi nisam našao jezik Lužičkih Srba, pretpostavljam da postoji poseban program. To je ona tiha diskriminacija, neuhvatljiva...Takođe je zanimljivo da oni upotrebljavaju ekavicu...
Róža Domašcyna, roz. Chěžkec, se narodila 11. srpna 1951 v Sernjanech (Zerna) v rodině spřízněné s lužickosrbským básníkem Jurijem Chěžkou. Literárně činná je již od dětských let, v roce 1966 založila s bratrancem Janem Chěžkou kroužek píšících školáků...na ovom primeru iz biografije Rože (Ruže) Domaščine, koja je prepevala moju pesmu Dunav plovi tvojim lepim čelom i koja je objavljena u njihovom ilustrovanom časopisu Domovina, može se viditi sav specifikum slova lužičkog alfabeta. Da li Gornjolužičani i Donjolužičani koriste isti alfabet ja ne znam. Ovo navodim samo zbog toga jer pesma Teci vodo zbog nedostatka fonta na računaru nije tačno napisana.
Kao što vidite iz priloženog Lužički Srbi imaju slovo S (S) kao i mi ali imaju i slovo S sa kvačicom kao kvačica za latinično slovo Č (Č) ali i samo sa jednom što bi odgovaralo "novocrnogorskom", pa sam mišljenja da su možda Novocrnogorci poreklom Lužički Srbi, oni negiraju činjenicu da su ovdašnji Srbi a za sada pitanje njihovog porekla ostaje otvoreno, koji su se doselili iz Starih krajeva kada su rimokatolički misionari pokoravali našu daleku braću ognjem i mačem. Isto to važi i za slovo E slovo O, slovo Z... a interesantno je i slovo L koje kao i Poljaci imaju u gornjem delu crticu...
Iz arhive koja se čuva u Vatikanu nalaze se spisi sv. Bonifacija i drugih misionara u kojima piše da 1/3 varvara odnosno pagana (čitaj Srba, prim. autora) treba pobiti, 1/3 proterati i 1/3 pokrstiti, odnosno prevesti u Hrišćanstvo (znači da ova doktrina jedne trećine nije izum genocidne NDH, već je stara dobro izučena i u praksi primenjena vatikanska doktrina). U tom agresivnom i krvoločnom pristupu rimokatoličke crkve vršen je permanentan genocid ogromnih razmera u kojem su zbrisane na hiljade i hiljade naselja zajedno sa njihovim stanovništvom.
Pripadnici našeg naroda, izdeljeni u mnoga plemena izloženi vekovnom uništenju, bili su primorani da se pomeraju pred surovošću rimokatoličkih misionara od Frizije i delova Danske ka istoku. Bilo je plemena koja su vodila neprestane ratove vekovima ali pred dobro organizovanom i disciplinovanom germanskom vojskom sve više su uzmicali.
Koliko je bilo pomeranja naših starodrevnih plemena, odnosno našeg naroda to sa sigurnošću niko neće moći da istraži. Hronike su zabeležile da su Srbska plemena pod jakim naletima Germana i surovom hristanizacijom bežala sa ondašnjih staništa u raznim pravcima ali samo tamo gde su već živeli njihovi rođaci. Tako ne treba nikoga da čudi da se jedan deo Srbskog naroda u VI,VII i VIII veku “ponovo“ vraćao u prapostojbinu, zapravo na prostore bivše Jugoslavije. Bežanjem iz stare domovine ondašnji Lužički Srbi naseljavali su prostore sve do današnje Grčke, tako da nije nemoguće da su se neki doselili i u današnju Zetu (da li su to te seobe o kojima se govori da su Srbi ove predele naselili u VI ili VII veku, kojeg se drži naša „politička elita“ i SPC?, zapravo i danas se bespogovorno slušaju i prihvataju falsifikati Bečko-berlinske škole i Vatikana).
U današnjem vremenu genealogija je toliko daleko otišla da se sa velikom sigurnošću može posmatrati kuda su se odrđena plemena odnosno pripadnici neke zajednice pomerali u pradavnim vremenima. Nalazim da je interesantan podatak da DNK Nikole Tesle je identičan sa DNK Lužičkih Srba..
Genealog Kljajević Teslino poreklo nalazi u hercegovačkom bratstvu Komnenovićima koji su se, po tvrdnji Kljajevića, iz istočne Hercegovine preselili u Liku, a odatle u Bosansku Krajinu. Ne navodeći konkretnu vezu Komnenovića i Tesli, Kljajević tvrdi da su Tesle dio bratstva Komnenovića, a preko njih i mitskih Orlovića. Jedini konkretan podatak koji Kljajević navodi jeste novinski članak Petra Šoća iz 1935. u američkom „Srbobranu“ u kojem Šoć tvrdi da su krajiške Tesle porijeklom od zetskih Komnenovića.
Šta kaže Vikipedia:
Sveti Bonifacije (lat. Bonifacius) (680-755) je hrišćanski svetitelj iz 8. veka, poznat kao apostol Nemaca
Rođen je u Vinfridu, u kraljevini Eseks (Velika Britanija). Bio je misionar koji je širio hrišćanstvo u Franačkom carstvu tokom 8. veka. Bio je prvi episkop grada Majnca, a danas se slavi kao svetac - zaštitnik Nemačke.
Godine 755. je ubijen u Friziji zajedno sa još 52 misionara. Njegovi ostaci su kasnije preneseni u Fuldu, gde je njegov sarkofag postao mestom hodočašća. Glavni izvor za Bonifacijevu hronologiju su njegova pisma, kao i Vilibaldova Vita I i Eigilova Vita Sturmi. Vilibald imenuje jedanaest pratilaca po imenu, uključujući biskupa Utrehta Eobana i Adalara, koji je kasnije poštovan kao prvi episkop Erfurta, što je rezultiralo simboličnim brojem dvanaest (broj apostola). U delu rukopisa Vita II iz 9. veka u dodatku se pominju 52 pratioca, što može biti i simboličan broj (52 nedelje u godini). Rekonstrukcija je izvedena uglavnom kroz radove Tangla, Stengela i Šifera, a iza sebe je ostavio i mnogo pisma, kao i niz pravnih dokumenata.
(Nastaviće se)
-200x200-rez.jpg)
