Из Министарства вањских послова на чијем челу је Ервин Ибрахимовић поручили да се захтјев привремених институција из Приштине није нашао на агенди министарске сједнице у Луксембургу, те да самим тим није било никаквог гласања, нити основа за политичке реакције
Из Министарства вањских послова (МВП) негирали су тврдње да је Црна Гора гласала за пријем Косова у Савјет Европе.
Они су у одговору датом „Вијестима“ казали да се агенда министарског засједања у оквиру Савјета Европе утврђује консензусом, на предлог државе која предсједава, а то је био случај и са сједницом која је у уторак и сриједу одржана у Луксембургу.
„Напомињемо да Црна Гора није имала коментаре на агенду, која је јавни документ и доступна је на сајту Савјета Европе. Захтјев Косова за чланство у Савјету Европе није био тачка на агенди 134. министарске сједнице Комитета министара, те стога није ни могло бити гласања држава по овом питању. Сходно томе, посебно наглашавамо да је потпуно нетачна информација коју су пренијели поједини медији у Црној Гори, да је јуче било гласања у Савјету Европе на ову тему. Самим тим су беспредметне и реакције политичких субјеката у вези с наведеним“, поручили су из МВП-а, а преноси портал "Вијести".
Како су додали, у оквиру расправе на тему „Улога Савјета Европе у новом геополитичком контексту“, шефови делегација су разматрали изазове са којима се суочава Европа, као и могућности и шансе за јачање улоге Савјета Европе у оснаживању демократије и јачању демократске безбједности друштава.
„У том контексту, представници држава су, у својим излагањима, исказали ставове и у погледу питања проширења чланства Савјета Европе. Црна Гора је, у складу са утврђеном вањском политиком државе и усвојеним вањскополитичким приоритетима, у својој националној изјави указала на посвећеност Владе европској интеграцији и намјери да до 2028. године постане 28. чланица ЕУ“, наведено је у одговору.
Из МВП-а закључују да је у истом контексту истакнуто да европска интеграција представља најбољи оквир за осигурање трајне стабилности и просперитета на Западном Балкану, као и да је наглашена важност подршке државама које су спремне да изграде своје демократске капацитете у складу са европским стандардима и постану чланице Савјета Европе.