На празник Светих апостола Петра и Павла — Петровдан, који се у народу с посебним поштовањем обиљежава као један од највећих љетњих хришћанских празника, у Сутомору је, по устаљеној традицији, служена света литургија на утврђењу Нехај. Литургију је служио парох спичанско-мишићки, протојереј Марјан Петковски, а служба је обављена на остацима овдашње старе цркве посвећене Светом Димитрију.
Овај свечани молитвени сабор, који се одржава већ готово вијек и по, никада није прекидан — ни у најтежим временима, ни у доба комунистичког безбожништва, ни у новијим годинама када су црква и вјерници били изложени разним притисцима и прогону. Управо та истрајност свједочи о дубокој укоријењености вјере у народу овога краја.
„Проласком пруге Београд-Бар средином осамдесетих година прошлог вијека, Сутоморе је постало атрактивно туристичко мјесто, те поред старосједиоца из Спича, све више вјерника из разних крајева узима учешће у овој литургијској прослави. Захвални смо свима који су и ове године својим подвижничким успоном и молитвама увеличали овај празник и ову молитвену традицију“, казао је за "Барски портал" парох Петковски.
Петровдан се уједно сматра и крсном славом насеља Хај Нехај, те је литургија имала и обиљежје сеоске славе. Велики број вјерника, међу којима су били и мјештани, и гости, и ходочасници који су се у раним јутарњим сатима успели на овај импозантни врх, учествовао је у молитвеном сабрању, причестио се и заједнички прославио овај свети дан.
Овогодишњи домаћин славе био је Звонко Петковић са својом породицом, који су уз љубав и посвећеност угостили све присутне. За наредну годину, част домаћина преузели су Слободан Ћосо и Никола Пантош.
Након литургије, славски колач је преломљен, а потом је уследило пригодно послужење за све присутне. Уз домаћу трпезу, братске загрљаје, пјесму и духовно надахнуће, дан је протекао у радости и заједништву. Са врха Нехаја, са кога се пружа величанствен поглед на Сутоморе, Барски залив и околна брда, осјећала се и видјела духовна снага и чврстина народне вјере која траје и опстаје.
М.Јовановић