Преминуо папа Фрања - пријатељ Срба и поштовалац цјеловитости Србије
Ватикан, 21. април 2025. – Данас је у Ватикану у 89. години преминуо папа Фрања, духовни поглавар Римокатоличке цркве, чије је дјеловање оставило дубок траг не само унутар цркве, већ и у међународним односима, па и на просторима Балкана.
Папа Фрања остаће упамћен као ријетка фигура на савременом Зпаду која је досљедно показивала разумијевање и поштовање према српском народу. Упркос бројним притисцима и очекивањима, никада није званично признао једнострано проглашену независност тзв. Косова, наглашавајући потребу за дијалогом, правдом и поштовањем међународног права.
Његова порука мира и помирења била је упућена свим народима региона, али је у Србији и Црној Гори често доживљаван као искрен и добронамјеран саговорник. У тренуцима када је Србија била изложена великим политичким и дипломатским изазовима, папа Фрања је остајао уздржан од пристрасности и подржавао напоре ка праведном и трајном рјешењу.
Његова смрт представља губитак за читав хришћански свијет, али и за све оне који су у њему препознавали глас моралног ауторитета, човјека који није ћутао пред неправдом и који је вјеровао у истину, мир и достојанство свих народа.
Биографија
Папа Фрања (Буенос Ајрес, 17. децембар 1936 — Ватикан, 21. април 2025) био је врховни поглавар Католичке цркве, 266. бискуп Рима, шеф државе и суверен Ватикана. Његово световно име је Хорхе Марио Бергољо (Jorge Mario Bergoglio). Званично име које је узео у чест свеца Фрање Асишког, на латинском је Franciscus.
Пре него што је изабран на конклави 2013, био је кардинал-свештеник и затим надбискуп Буенос Ајреса.
Папа Фрања је био први језуита и први Латиноамериканац, као и први припадник неког црквеног реда од Гргура XVI (1831–1846) и први неевропљанин након Гргура III (731–741) на овом положају.
