Руси остварили милион ноћења мање него 2023.године

Ако у Црној Гори постоји тачка спајања свих грађана, политичара, туристичких радника и привредника, то је став да треба да будемо дио Европске уније, али мало ко у јавности говори о посљедицама безусловног слијеђења спољнополитичких смјерница Брисела.

Када се објективно сагледају резултати, постаје очигледно да смо себи нанијели знатну економску штету, а посебно је на удару био туризам, као један од најважнијих сектора наше привреде. Наиме, иако смо се одрекли великог броја туриста и милионских прихода, одштету за тај губитак нећемо добити – без обзира на то што она по неким процјенама износи преко двије милијарде евра. Зато се све чешће чују предлози да бисмо од ЕУ морали да тражимо неку врсту бесповратне финансијске помоћи како бисмо санирали ту штету.

Увођење санкција Руској Федерацији због рата у Украјини ни у ком случају не треба доводити у питање, али огромну штету би на неки начин морали да надокнадимо, јер она ствара проблем и при пуњењу буџета.

Проблем није само у одлукама које су долазиле споља, већ и у начину на који смо сами третирали статистику. Наиме, током 2023. године званичним статистичким подацима о туризму обухваћени су и руски и украјински држављани који су у Црну Гору дошли бјежећи од рата. Тиме је створена искривљена слика о успјешности туристичке сезоне, што је довело до погрешних закључака и одлука за наредни период. Тек сада, када је број долазака и остварених ноћења опао, разумијемо да је претходни раст био вјештачки.

Према подацима Монстата, Црну Гору је у 2023. години посјетило 2,6 милиона туриста, који су остварили 15,6 милиона ноћења. Број туриста био је мањи за свега седам хиљада у односу на годину раније, али је број ноћења опао за чак 800 хиљада.

Истраживач Центра за истраживање и развој туризма Петар Голубовић казао је за Јавни сервис да су у званичну статистику 2023. године ушли и држављани Русије који су у нашој земљи нашли уточиште.

"Ако бисмо те руске држављане изузели из података за 2023, дошли бисмо до закључка да је у 2024. години број долазака заправо био у порасту за 2,9 одсто. То показује да је реална туристичка слика далеко боља него што је званично представљена" – истакао је Голубовић.

Како је додао, само у приватном смјештају, Руси су 2024. године остварили милион ноћења мање него 2023, што објашњава укупни пад.

"Треба јасно раздвојити туристе од емиграната. Уколико бисмо изузели држављане Русије који су боравили у приватном смјештају, видјело би се да је број долазака и ноћења у 2024. заправо био у порасту. Конкретно, број долазака је порастао за 2,9 одсто, а број ноћења за 1,7 одсто" – казао је Голубовић.

Ипак, и поред тих статистичких корекција, реалност је да су приходи од туризма пали. Централна банка Црне Горе забиљежила је да је 2024. године приход од туризма износио 1,46 милијарди еВра, што је за 3,6 одсто мање него у 2023.

Губитак руских туриста, који су традиционално чинили значајан дио туристичке потрошње у Црној Гори, директно је утицао на приходе. Економски аналитичар Давор Докић сматра да је питање компензације за тај губитак кључно.

"Нијесам присталица слијепог слушања Европске уније. Ми нисмо чланица ЕУ, већ имамо исти статус као Турска – чланица НАТО-а и кандидат за ЕУ. Турска није увела санкције Русији, због чега су милиони руских туриста отишли у ту земљу и тамо оставили новац који је могао остати код нас"– истиче Докић.

Он сматра да Црна Гора мора да тражи компензацију од Брисела.

"Ко ће нама надокнадити изгубљене двије милијарде еВра? Ако уништимо туризам, сви колективно можемо да се иселимо. Брисел неће више бринути о нашим интересима од нас самих" – упозорава Докић.

Сличан став има и економски аналитичар Предраг Зечевић, који сматра да је питање увођења виза додатни проблем за туристички сектор.

"Губитак руског тржишта утицао је и на друге гране економије. На примјер, компанија Плантаже је због тога практично ушла у стечај. Ако нас сада Брисел примора да уведемо визе за одређене државе, морамо да тражимо надокнаду штете. Егализациони фонд треба да нам компензира изгубљена средства"– казао је Зечевић.

Водити проактивну туристичку политику

Умјесто пасивног праћења одлука Европске уније, без јасне процјене како ће се оне одразити на нашу економију, Црна Гора би морала да води проактивну туристичку политику. То подразумијева јасније дефинисање туристичке статистике, како се не би понављале грешке из 2023, али и активније заступање интереса домаће привреде пред институцијама ЕУ.

Државе чланице Европске уније попут Грчке, Шпаније и Италије добијају значајне субвенције и финансијску подршку из европских фондова, док Црна Гора, која је слиједила исту политику без икакве компензације, сада сноси искључиво трошкове таквих одлука.

Ако Европска унија жели да кандидати за чланство буду досљедни у спољнополитичким ставовима, онда би требало да постоји и механизам за финансијску подршку у случајевима када трпе економску штету због такве политике. Ако то изостане, Црна Гора би требало да преиспита свој приступ и почне да доноси одлуке које прије свега штите њене сопствене интересе.

(ДАН)