Преминуо Бора Ђорђевић: У Бару му судили због пјесме, најавио пад Ђукановића...
БОРА Ђорђевић, фронтмен групе Рибља чорба, преминуо је у 72. години. Он је недавно примљен у болницу у Љубљани с јаком упалом плућа. Био је на терапији антибиотицима и на кисеонику, а после неколико дана због погоршаног стања стављен је на респиратор. Иначе се дуго борио и с тешком болешћу. Популарни музичар је и пред Нову годину имао упалу плућа, због чега је тада отказао концерт у Нишу.
.....
Поријеклом Васојевић, у Бару му судили због пјесме „Црни мерцедес“, у Подгорици су хтјели да га хапсе због пјесме „Отцијепи се Мило", а неостварена жеља му је била да пјева у Машановим дворишту…
За Црну Гору Бору Ђорђевића, вођу чувене „Рибље чорбе“ вежу и лијепе и ружне успомене. Портал „Седмица“, чији текст је пренио 2018. године "Барски портал", подсјетио је како је давне 1990. године, Бори суђено у Бару због пјесме „Црни мерцедес“…
Сам Бора у разговору за поменути портал навео је тада да су му у Бару судили због стихова:
„Боже дај ми црни мерцедес са шесторо врата,
да у њему тресем свој томпус у пепељару од злата;
напољу цвеће и заставице, народ притиснут муком,
са задњег седишта не видим ништа само одмахујем руком;
о Боже дај ми црни мерцедес то чудо над чудима, лепо је
некажњено возити по цвећу и по људима.“
Како је рекао тада, асоцијације су биле препознатљиве, али га је на крају ослободио судија Никола Пејаковић, један од ријетких који је имао петљу за тако нешто.
„Имао сам срећу да њему западнем“ – искрен је био Бора.
Наредних година је често гостовао на митинзима у Подгорици.
„Сјећам се добро мог првог политичког наступа у Подгорици, била ми је част говорити са Матијом Бећковићем и Јованом Рашковићем и многим другим угледним српским интелектуалцима.
У вријеме референдума, на позив оних који су били против одвајања Црне Горе, поново сам долазио, али ми је жао што се није остварила идеја да одржим концерт у Машановом дворишту у Зети“ – присјетио се тада Бора.
Пријетила му је својевремено опасност да га у Црној Гори ухапсе због пјесме „Отцијепи се Мило“.
„Недуго послије објављивања те пјесме, свирали смо за Српску нову годину у Подгорици, и имао сам информацију да планирају да ме ухапсе, па сам нон-стоп заваравао трагове и држао искључен телефон.
Дуга је то пјесма, али сјећам се, говорио је, пар строфа:
„Отцијепи се Мило унапред ти хвала,
у Србији биће мање криминала,
отцијепи се Мило на твојој сам страни,
окрени се Мило – Скадру и Тирани."
Ако треба Мило говно се прогута,
извини се Загребу бар још пет-шест пута,
само такав бићеш најјачи на свијету,
сви ће слати паре у Дукљу и Зету….“
Многе његове пјесме имају упориште у стварним догађајима, а да ли је тако и са пјесмом „Црна Гора, Бар“, Бора је рекао:
„Воз је стварно био заглавио у неком тунелу између Мојковца и Колашина, али шта се све дешавало у мом купеу у мраку, није баш за причу, имајте у виду да сам свјеже ожењен…
Бора је за „Седмицу“ коментарисао тада и чињеницу да је српски простор, укључујући и Црну Гору, преплављен хрватском музиком?
„Ми смо толерантан народ кратког памћења. Тамо је наша музика проглашена за јерес. Србима туђе говно љепше мирише него своје. Ја лично покушавам да будем индиферентан, нити их волим, нити их мрзим, једноставно – забоље ме дупе“.
Да ли би хрватску музику слушао да је ријеч о року, а не о попу?
„Хрватске рок музике више и нема, сем Парног ваљка који води чистокрвни Хрват, Хусеин Хасанефендић, а пјевач је Циганин, Аки Рахимовски. Истране не рачунам, то нису Хрвати. Бруно Лангер је мој добар пријатељ, често се чујемо" - рекао је тада Бора.
Бора је био страствени навијач Црвене звезде. Коментарисао је и чињеницу да као освједочени антикомуниста навијаш за клуб са тим именом и петокраком као симболом.
„Није нам била остављена велика могућност да бирамо. Као клинци, навијати за Звезду било је као навијати за полицију, а за Партизан – за војску. Не бих се први пут ни оженио да нисам навијао за Црвену звезду.
Прво питање мог таста је било: „За кога навијаш?“ Када сам му казао, констатовао је: „Може!“
"Могао бих и ја вас да питам зашто се један клуб у Црној Гори зове Сутјеска, као једна партизанска ријека.
Бићу добар, убудуће ћу да навијам за Будућност. А можда и за Забјело" - ријечи су покојног Боре.
На питање када би поново започињао живот, да ли би ишта мијењао, Бора је у том разговору за "Седмицу" рекао :
„Развојни пут са женама не бих мијењао. Оставио бих им исте тешкоће, не бих олакшавао пут – без срања се не могу схватити праве вриједности.
Рибља чорба постоји скоро четири деценије, и ту не бих ништа мијењао" - говорио је популарни пјевач.
Милова неће до зоре
„Много волим Црну Гору. Далеким поријеклом сам Васојевић. Слава ми је Аранђеловдан. Боли ме прогон свега српског у Црној Гори, али ничија није до зоре горела, па неће ни Милова. Е, да, извињавам се што сам причао на српском. Молим чланове Дукљанске академије да ово преведу!" - закључио је Бора Ђорђевић тадашњи разговор за "Седмицу".
Рођени Чачанин
Бора Ђорђевић је рођен 1952. године у Чачку. У родном месту је завршио основну школу, а након проблема са законом избачен је из гимназије. Његови родитељи су тада, како би побјегли од "срамоте" коју им је проузроковао, одлучили да се преселе у Београд. Ту је Бора завршио Пету гимназију и уписао Правни факултет. Након двије године је схватио да та професија није за њега, па је покушао да упише Факултет драмских умјетности у Београду. Никада није примљен на глуму, па је уписао организацију на ФДУ. Групу "Рибља чорба" основао је 1978. године. За више од 45 године каријере снимили су 20 студијских албума и осам лајв издања. Последњи албум "Да тебе није" издао је "Сити рекордс". Десетак година живио је у Словенији, гдје се трећи пут оженио.
"Бацио сам сидро у мирној Љубљани и много ми је лијепо са Дубравком, женом коју волим. Има ли веће среће него вољети и бити вољен. И што је најљепше, моја последња љубав прихватила је да се уда за мене. Она ће бити млада, а ја старожења, тако ме с правом назвала. Венчали смо се 25. маја, на Дан младости, у Грчкој на Санторинију "- изјавио је својевремено Бора за "Стори". Ђорђевић је за себе умио да каже да је прво Србин, па тек онда рокер. Писац и музичар је 15. фебруара 2021. године награђен Орденом Карађорђеве звезде првог степена. Иза себе је оставио сина Бориса, којег је добио с првом супругом Драганом, која је била његова љубав из средње школе.
