Boj na Čegru (2): Kako je jedan vojvoda izabrao slobodu umesto ropstva
PIŠE: Igor Rems
Stevan Sinđelić je rođen 1770. godine u selu Vojski, u Okrugu moravskom. Njegov otac, ugledni zanatlija Radovan Rakić je umro vrlo mlad, pa se Stevanova majka, Sinđelija, preudala u selo Grabovac. Zato su ga ljudi po majci Sinđeliji prozvali Sinđelić. Pre ustanka služio je kod čuvenog resavskog kneza Petra, koga su dahije pred početak ustanka posekle. Još pre nego što će podići ustanak, Karađorđe je prelazio preko Velike Morave i sastajao se sa Sinđelićem i dogovarao se o početku ustanka, pa je Sinđelić počeo da prikuplja narod resavskog kraja za ustanak protiv osmanske vlasti. Čim je objavljen ustanak u Orašcu, Karađorđe je o tome obavestio Stevana Sinđelića.
Stevan Sinđelić je odmah pobunio celu Resavu. Osmanlije, koji su bili u Ćupriji, čim su čuli za ustanak Srba kreću protiv ustanika. Stevan Sinđelić je to na vreme saznao, pa ih je spremno dočekao na Jasenjaru, između Svilajnca i Ćuprije i potukao do nogu. To je bilo njegovo prvo bojevanje i prvi ratni uspeh.
Posle toga, Sinđelić je učestvovao u boju na Ivankovcu sa Milenkom Stojkovićem i Petrom Dobrnjcem, gde su svi skupa pobedili Hafis-pašu, kad im je Karađorđe došao u pomoć. U boju na Ivankovcu, Stevan Sinđelić se pokazao kao dobar i sposoban vojskovođa, pa ga je Karađorđe postavio za resavskog vojvodu.
Nakon boja na Ivankovcu, Stevan Sinđelić je sa Dobrnjcem ratovao po moravskoj dolini i osvojio: Ćupriju, Paraćin i Ra žanj, do Deligrada. Tu su iskopali i utvrdili velike i jake šančeve u kojima su dočekali niškog Huršid-pašu sa mnogobrojnom vojskom, u isto vreme kada je bio boj na Mišaru (1806. godine).
Posle 1807. i kratkog predaha, došla je za srpske ustanike sudbonosna 1809. godina.
Engleski izvori se razlikuju od srbskih koji nam govore da je u Niškoj tvrđavi bilo 8000 Turaka pod zapovedništvom Huršid-paše a srbski da je bilo 3000. Takođe su tu nastale i zađevice među vojvodama o taktici da li da se nastave napadi na nišku tvrđavu ili ne jer su im nedostajali topovi. Na svaki napad Huršid-paša je nudio pregovore i zamajavao ustanike, odugovlačio jer je znao da dolazi pomoć.
Kada je 20. maja osmanska vojska pristigla sa 20.000 vojnika iz Rumelije (engleski izvori govore o 30000-35000 vojnika) jedna osmanska jedinica je potom pokušala da opkoli srpske trupe, 30 km istočno od grada. Hajduk-Veljko i njegovih 2.000 vojnika su potom napustili svoj položaj i krenuli da spreče osmanski napad sa zadnje strane. Ovaj manevar je dodatno oslabio srpske položaje na glavnoj liniji fronta.
Osmanske trupe su napale šanac Petra Dobrnjca 30. maja. Sledećeg dana, 31. maja 1809. godine, napadnut je najistaknutiji šanac na brdu Čegar, pod komandom Stevana Sinđelića.
Boj je počeo u jutarnjim časovima. Osmanlije su jurišali u naletima ali su ih Sinđelićevi junaci odbijali. Bitka je trajala ceo dan. Naposletku, preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Osmanlije su na juriš ušli u šanac. Borba puškama, pretvorila se u borbu kundacima, noževima, i golim rukama. Osmanlije su stalno dobijale pojačanje, dok je Sinđelić na kraju ostao sam.
Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Osmanlije isterati iz šanca i da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ u osmanske ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta i tako je završio boj.
Junačka smrt vojvode Stevana Sinđelića
Ostao je zapis po svedočenju Milovana Kukića: „Osmanske trupe su napadale pet puta, a Srbi su uspeli da ih odbiju pet puta. Svaki put su im gubici bili veliki. Neke od osmanskih trupa su napadale, a neke su išle napred, i tako kada su napali šesti put, napunili su rovove svojim mrtvima tako da su živi prelazili preko njihovih mrtvih tela i počeli su da se bore protiv Srba bajonetima, sekući i ubodajući svoje neprijatelje. Srpski vojnici iz drugih rovova su vikali u pomoć Stevanu. Ali pomoći nije bilo, bilo zato što nisu mogli da pomognu bez svoje konjice, bilo zato što Miloje Petrović to nije dozvolio. Kada je Stevan Sinđelić video da su osmanske trupe zauzele rov, otrčao je do barutane, izvadio pušku i pucao u burad sa barutom. Eksplozija koja je usledila bila je toliko snažna da se sva okolina zatresla, a ceo rov je bio uhvaćen u oblak gustog dima. Svi koji su bili u rovu su poginuli, kao i svi u njegovoj blizini.“
Po nekim srbskim izvorima poginulo je 16000 Osmanlija dok po nekim drugim 6000, dok su srbski gubici bili po jednim 3000 po drugim izvorima 4000 ustanika. Engleski, nemački i turski izvori govore da je na Čegru izginula gotovo sva vojska oko 4000 ustanika dok ih Englezi nazivaju revolucionarima. Podaci o turskim gubicima su identični oko 10000 vojnika.
Podvig, sličan podvigu Stevana Sinđelića, izveo je major Milan Tepić septembra 1991. u Bjelovaru.
(Nastaviće se)
