PIŠE: Želidrag Nikčević
Vidim, sa svih strana napadi na Andriju Mandića i Novu srpsku demokratiju. Veoma sinhronizovani, bolje rečeno – kao naručeni. Osnovna teza glasi ovako:
a) zvanična Crna Gora vuče antisrpske poteze;
b) Srbi u Crnoj Gori su vlast.
Prema tome: ua NSD, ua Andrija.
Šta tu ne valja, šta je pogrešno?
Prvi dio teze je tačan. Tako je (dobro jutro!): zvanična Crna Gora, nažalost, vrlo često vuče antisrpske poteze. Ali drugi – drugi dio je netačan. Teška i opasna zabluda, ili prosto zlobna laž.
Srbi u Crnoj Gori nisu vlast, nego dio koalicione vlasti – a to u današnjim međunarodnim okolnostima, u oštro podijeljenoj državi, u kojoj svi vuku na svoju stranu, u skladu sa sopstvenim kratkoročnim i dugoročnim ciljevima, veoma ograničava srpski uticaj. Svodi ga na mjeru koja (približno) odgovara podršci koju su Srbi u Crnoj Gori dobili na izborima. I to je trenutna realna snaga Nove srpske demokratije.
Da li je današnja Crna Gora stvarno naša, srpska, kakvu smo željeli? Pa nije.
A da li smo se mi Srbi izborili za pravo da u današnjoj Crnoj Gori presudno odlučujemo? Pa nismo.
A zašto nismo? Pa zato što „mnogi Srbi“ od jednih do drugih izbora uporno rasipaju glasove na simpatične političke anonimuse koji istog trena okrenu ćurak naopako, pa su onda ti „mnogi Srbi“ strašno ljuti i razočarani, kao danas.
Stvari su prilično jasne. U današnjoj Crnoj Gori postoje političke grupacije koje prema Srbima nisu prijateljski raspoložene. Postoje i grupacije koje su ravnodušne i potpuno im je svejedno da li smo i koliko smo diskrimisani. To su elementarne činjenice. U skladu sa tim činjenicama treba i da se ponašamo, vodeći računa o postepenom jačanju svojih pozicija.
Još direktnije i prostije rečeno: identitetska pitanja koja su nam sudbinski važna nalaze se u rukama srpskih birača. Da bi se naš položaj u podijeljenoj, višestranačkoj, parlamentarnoj Crnoj Gori zaista bitno popravio, nema drugog puta osim vrlo konkretnog okupljanja oko one političke snage koja će imati hrabrosti, mudrosti i strpljenja – i dovoljno glasova na izborima – da srpske nacionalne interese uzdigne na državni nivo. Zajedno sa trobojkom.
Tim putem, čini mi se, tek smo krenuli. A do tada, pripisivati našim političkim predstavnicima krivicu zbog loših postupaka crnogorske vlade, to vam je isto kao kad biste Srbima u Republici Srpskoj pripisivali krivicu zbog loših postupaka vlade Bosne i Hercegovine. Glupo, zar ne?
P.S. Već čujem: „Pa ako niste vlast, nego samo dio vlasti, onda se povucite sa položaja“. Dobro, pametnjakovići, i šta onda? Kako dalje? Hiljade vrijednih ljudi ostaviti bez posla u dobrim preduzećima i u državnoj upravi? Gorda ilegala?
Bolje bi bilo da dobronamjerni i nedobronamjerni kritičari malo isključe sujetu i uključe mozak, jer su činjenice, što reče Niče, glupe kao tele. I kad smo već kod zoo-metafora: legitimisanjem srpskih interesa, to jest politikom Andrije Mandića i Nove srpske demokratije, mi smo montenegrinskog bika već uhvatili za rogove, i on je postao razgoropađeni junac. A kad će postati obično tele, zavisi isključivo od naše mudrosti i uvažavanja gore navedenih činjenica.
