Завршен је VII Међународни фестивал љубавне поезије „Пјесник - Светионик

VII Међународни фестивал љубавне поезије „Пјесник – Светионик“ одржан је у Бару. За вријеме фестивала промовирано је укупно осам књига. Музички дио фестивала обиљежили су Здравко Ђурановић, Небојша Стевић, Дамир Марас и Весна Лазовић.

Прве вечери фестивала, након традиционалног отварања на „Црвеном светионику“, одржане су промоције двију књига које су штампане као награда за освојено прво мјесто на фестивалима бр. 5 и 6. Ријеч је о књигама „Маслинова гора“ – Наташе Лечић и „Тиховању дајем коначиште“ – Милада Обреновића, као и о књизи „Сан морских валова“ – Џемила Битићија, коју је Неказано објавило.

Прије тога, Неказано је своје госте, који су овог пута дошли из Бугарске, Македоније, БиХ - Републике Српске, Хрватске, Низоземске и Србије, упознало са културно-историјским знаменитостима града Бара. У склопу тог дијела програма обишли су Саборни храм Св. Јована Владимира, гђе их је љубазна попадија Славица Орландић упознала са култом Св. Јована Владимира у овом крају, историјатом градње храма и обичајем чувања крста Св. Јована, као и традиционалним изласком на Румију.

Након тога, посјетили су Стари град Бар, као и Стари Бар, а као круна тог дијела програма уприличена је посјета Старој Маслини, гђе су гости и Неказано дочекани испред “Куће Маслина”, захваљујући разумијевању директорице Марије Маркоч. Гости су уживали у излагању представника Куће Маслина – Мирсада, који је госте упознао са појмом Мировица, вјеровањима, обичајима и радњама за очување Маслине. Након тога, Неказано и гости обишли су Кућу Маслина, гђе су им љубазни домаћини извели изузетну презентацију Куће као и производа свих заступљених произвођача са овог подручја. Пала је и понека куповина сувенира и производа које нуди Кућа Маслина.

Након тога, Неказано је своје госте одвело на Барски триконхос на Тополици, гђе су укратко упознати са мјестом, јер се ближио састанак на Црвеном светионику. Наиме, други гости удружења Неказано, који су већ на љетовању у Бару, чекали су на традиционално окупљање.

Услиједио је поздравни говор Лабуда Н. Лончара, предсједника удружења Неказано, који је пјесницима и пјесникињама пожелио добродошлицу и укратко их упознао са даљим планом, након чега је услиједило традиционално говорење пјесама.

У 20:00 сати у Средњој економско-угоститељској школи – Гимназији Бар одржано је прво књижевно вече, гђе је улогу модератора преузела Горада Срећковић, пјесникиња из Холандије, а чланица удружења. Пјесницима и гостима се на почетку вечери обратио Лабуд Н. Лончар, предсједник удружења, ријечима: „Добро вече, Светионичари. Хвала вам што сте и овог пута вјеровали нашем удружењу и што сте још једном доказали име овог фестивала, јер ви јесте СВЕТИОНИЦИ у овим временима отуђења и реалитy програма. Пјесници су били и јесу они који својим радом свијетле у тами и указују на обалу – обалу поезије и задовољства.

Вечерас ми је посебно задовољство да вам представим и поздравим Димчета Шипинкаровског, предсједника Удружења писаца БРАН из Струге, Сјеверна Македонија, као и Розу Бојанову, предсједницу удружења писаца Бургаса из Бугарске. Био сам на фестивалима које организују ова удружења и могу једноставно рећи да сам одушевљен њиховом организацијом и посвећеношћу лијепој писаној ријечи. Вечерас је са нама и наш пријатељ Дамир Марас из Хрватске, наш члан из Хрватске. Хвала свима вама на посјети и издвојеном времену, а посебно се захваљујем СЕУШ и Гимназији на уступљеном простору за ово вече.”

Након тога промовирана је књига „Маслинова гора“ Наташе Лечић. Слободан Ристовић, пјесник, прочитао је рецензију ове књиге коју је сам написао, а Лончар је публику упознао са кратком биографијом пјесникиње.

Наташа је присутнима прочитала неколико својих пјесама и захвалила се на награди.

Потом је промовисана књига „Сан морских валова“ професора Џемаила Битићија из Приштине. Књига је настала као његове хаику импресије, а књигу је лекторски уредила професорица и пјесникиња Мирјана Светозаревић. Приказ књиге написао је Лончар, који га је и прочитао, истичући: „Изузетно цијенећи пјесника Битићија, његов допринос савременој књижевној сцени, као и интернационализам његове љекарске душе, објављивањем ове његове четрдесет треће књиге исказујемо поштовање његовом доприносу и сталној пажњи усмјереној према животу, пјесми и пријатељима, којих је немали број широм свијета. Надамо се да смо на овај начин барем мало свјетла и пажње додали његовом труду, жељи и раду на зближавању народа – ма које вјере, нације или социјалне припадности били.“

Са трећом књигом, „Тиховању дајем коначиште“ Милада Обреновића, публика је упозната као прошлогодишњом наградом за штампање књиге. Том приликом пјесникиња Санела Рамадановић Софтић упознала је присутне са импресивном биографијом Обреновића, а Срећковићева је прочитала скраћену верзију рецензије коју је написао др. Раде Вучићевић, након чега се Обреновић изузетно надахнуто и зналачки обратио публици, говорећи неколико својих пјесама.

Тако је завршена прва ноћ фестивала. Оно што треба посебно истаћи је да су између читања и говорења поезије публику забављали Здравко Ђурановић, Дамир Марас и Небојша Стевић. Ђурановићу ових дана Неказано штампа његову другу књигу поезије. Овог пута ријеч је о љубавној поезији. Марас је већ познат барској публици, а Стевић свира на својој хармоници и пјева. Осим тога, сјајан је пјесник.

*

Други дан фестивала обиљежио је излет на Манастир Рибњак и саобраћајни колапс праћен врућином.

Ипак, пјесници и пјесникиње нису одустајали, већ су обишли манастир. Тамо су, приликом обиласка, сазнали да су се прошле године на том мјесту упознали Маја Ђукановић из Чачка и Динко Османчевић из Бање Луке. Заљубили су се и вјенчали ове године у мају. Сада су на фестивал стигли као брачни пар и не крију одушевљење Баром и удружењем Неказано. Маја истиче: „Била је у игри једна лука. Мислила сам барска, а оно испаде Бања Лука.“

Дружење је после посјете Рибњаку настављено у љетњој башти Виле Медитеран, власника Пера Селића, уз обавезно присуство Веселина Ћетковића, власника „Виле Ћетковић“ – оснивача и организатора „Дана Заграђа“, који се ове године одржавају по тридесети пут, а Неказано се задњих седам година појављује као суорганизатор.

Ове вечери су одржане промоције три књиге: „Цариградски друм“ – Братислава Петровића, „Здравице“ – Милутина Ранковића и „Последња воља“ – Слободана Б. Ђуровића.

Братислав Петровић, због своје болести и болести супруге, морао је одустати од љетовања у Бару и саме промоције, па је тим поводом упутио писмо којим поздравља фестивал. Аника Вулетић, у улози једне од модераторки, прочитала је писмо, док је друга модераторка, Гордана Срећковић, присутне упознала са биографијом Петровића. Лончар је, као уредник издања, говорио о сарадњи са Петровићем, као и о чињеници да ће се роман ових дана по трећи пут појавити у продаји на киосцима штампе.

Слободан Б. Ђуровић је кратко представио свој роман „Последња воља“, а на инсистирање Лончара говорио је и своју поезију. Присутне је са изузетно богатом биографијом Ђуровића упознала Вулетићка.

Књигу „Здравице“ Милутина Ранковића, рађену у калиграфији, коју је објавило Удружење Арс Нова из Ваљева, представио је сам Ранковић. Иначе, Ранковићеве стихове за ово издање преписивало је пет калиграфа, а једна од њих, Данка Ивановић, присуствовала је промоцији са Владом Додовићем, представником Арс Нове, и сликарком из Лајковца, Снежаном Јовановић. Ранковићеве здравице, које је он сам говорио, са одушевљењем су слушали пјесници из Бугарске, Сјеверне Македоније, Хрватске и Холандије.

Овом приликом, испред Српског академског друштва „Византија“ из Београда, Лабуду Н. Лончару признање за стваралачки допринос у области поезије уручила је Данка Ивановић, која је лично калиграфски исписала признање.

Снежана Јовановић је Неказаном поклонила свој цртеж „Колубарска воденица“. Гордани Срећковић је уручено благодарје.

За музички дио вечери побринули су се Дамир Марас и Небојша Стевић, као и Ранковић на гуслама.

*

Трећи дан фестивала, као најважнији дан, протекао је у нестрпљењу и ишчекивању резултата жирија за проглашење најбоље три пјесме. Прва пјесма, односно њен аутор, биће награђен бесплатним штампањем збирке поезије, тврде корице, 80 страница.

Завршно вече одржано је у Средњој економско-угоститељској школи - Гимназији Бар. Вече је било подијељено у два дијела: промоција књиге "АЛТ" бугарске пјесникиње Розе Бојанове, коју је као преводилачки подухват штампало удружење Неказано, и други дио вечери када је жири саопштио резултате, а присутни пјесници говорили своје пјесме.

Лончар се на почетку вечери обратио и поздравио госте, напомињући како је жири имао веома тежак задатак. Од одабраних и објављених 121 пјесме, колико садржи овогодишње издање, требало је одабрати три најбоље. С обзиром на квалитет пјесама, жирију није било лако.

Након тога, додијелио је новоусвојено признање "Златна маслина", које се дођељује за допринос и рад удружења и његову афирмацију у књижевном животу, Младену Бабовићу – предсједнику Скупштине удружења Неказано, и замолио га да остала признања додијели он лично.

Бабовић се захвалио и додијелио поменута признања: Аники Вулетић, Рози Бојановој, Мирославу Ћосовићу, Димчету Шипинкаровском, Вили Колевој, Наталији Новаковић, Наталији Недељковој, Слободану Б. Ђуровићу, Слободану Ристовићу, Горану Радичевићу, Гордани Срећковић, Сафети Осмичић и Весни Керечки Шарац.

Модераторка Аника Вулетић замолила је пјесникињу Силвану Јовановић да прочита три пјесме: "Приморска жена", "Неказано" и "Пепелница". Она је то урадила, а присутнима је речено да обрате пажњу на ове пјесме, прије него што је прешло на промоцију Розине књиге.

Лончар је као уредник издања говорио о књизи "АЛТ", коју је са бугарског језика превела пјесникиња Сафета Осмичић. Говорио је о Рози Бојановој, организаторки фестивала „Света Ријеч“, који се одржава у Бургасу, и казивао своја лијепа искуства с тог фестивала и о савршеној организацији, као и о прелијепом граду Бургасу.

Замолио је Осмичићку да публику упозна са својим искуством рада и превођења са Бојановом, што је она и урадила, са посебним освртом на чињеницу да се у Бургасу упознала са Розином поезијом и тада одлучила да је преводи. Избор за издавача пао је на Розу, која је прихватила да то буде Неказано.

Слободан Ристовић је говорио о томе како му је Лончар препоручио да прочита рукопис и како није могао вјеровати колико је то добра поезија. Одмах је направио приказ овог ђела и, знајући да Роза долази на фестивал, купио је слику и монографију „На Дрини ћуприја“ од аутора Хаџи Бранка Никитовића, коју јој је на промоцији поклонио.

Аника је упознала присутне са биографијом Бојанове и завршила текст рекавши да је Роза сада и почасни члан удружења Неказано, на шта јој је Лончар, у име Неказаног, уручио чланску карту Почасног члана на њено одушевљење. Лончар је искористио прилику да овом приликом уручи чланску карту и Катарини Бољевић.

Пјесникиње Сафета и Роза читале су пјесме из ове збиља посебне књиге, на задовољство публике.

За музички дио вечери били су задужени Весна Лазовић, која је пјевала пјесме које је писала њена сестра Љиљана, присутна те вечери као аутор заступљен у „Светионику“. Музику и аранжман радиуо је Здравко Ђурановић. Поред ње, ту су по обичају били Марас и Стевић са својом хармоником.

Слободан Ристовић је у име жирија прочитао одлуку о најбољим пјесмама, а то су биле оне три пјесме које је прочитала Јовановићка. Лончар је прихватио налаз жирија и прочитао имена добитника: 1. Роза Бојанова, 2. Мирко Симов Белајац и 3. Невена Милосављевић.

Услиједио је аплауз са очитим одобравањем и симпатијама. Налаз жирија биће објављен на нашем порталу.

Након промоције књиге "АЛТ", наступило је читање пјесама присутних 43 пјесника и пјесникиња, а текло је тако што је Младен Бабовић прозивао и уручивао дипломе Признања за допринос фестивалу, као и по један примјерак књиге.

„Фестивал гђе аутори малтене дишу као једна душа. Светионици овог времена реалитија и сумњивих вриједности. Изузетно задовољство са постигнутим. Осам књига промовисати у три дана, обићи све знаменитости Бара и још стићи попричати и дружити се са људима је веома тешко али остварљиво – то смо доказали. Умор долази на крају. Да вам само шалом представим фестивал: Србин из Републике Српске свира хармонику, Хрват и Црногорац пјевају, а Бугари и Македонци аплаудирају. Невиђено на нашим просторима одавно. Мишљења сам да је Неказано, а то је и мишљење присутних гостију из Бугарске, Македоније, Хрватске и осталих земаља, доказало да је достојно репутације која га прати, а то је најбоље издаваштво и најбољи фестивал који се одржава у региону. У име тога добили смо мноштво позива за гостовање, као удружење и лично. Најважније од свега је да смо достојно представили наш град Бар.“ – видљиво уморан казао нам је Лабуд Н. Лончар, оснивач удружења Неказано и фестивала „Пјесник – Светионик“.