ПРИРЕДИО: Игор Ремс
Језик је основно средство комуникације. Али језик нам саопштава и сведочи о старини једног Народа. На нашим просторима потура се невероватна, фалсификована, лажна историја, како о народима тако и о језику. У томе предњачи Бечко- Берлинска школа а најтужнији и најбизарнији податак је да су те лажи до дана данашњег прихваћене и да се изучавају у школама у свим србским земљама.
Још у XIX веку велики француски слависта Сипријан Робер говорио је и писао да су Срби Мајка свих Народа а да је Србски језик Мајка свих Језика!
На нашим екс југословенским просторима све ново створене државе један јединствени Србски језик присвојиле су и назвале по својим државама! Најупечатљивији и најновији еклатантан пример је ткз. црногорски језик.
Овом апсурду који је тешко разумљив, нарочито лингвистима, људима који се језиком баве на научним основама, кумовали су комунисти у не тако далекој прошлости а њихови унуци наставили, тако да је у завршној фази распада Југославије створен “ нови језик и нови народ”!
Српски - непосредни изданак прајезика
Један научник прошлог века, како је сам рекао, живео је само зато да пронађе, који је народ говорио језиком ведских химни. Он је био на путу да учини то откриће, али - смрт га је пресекла, а с њим је пресекла и једини пут, који је ка том открићу водио! Био је то Швајцарац Адолф Пикте. У свом животном делу он је - највећом савесношћу - испитивао реч по реч, загледао је са свих страна, тражио њене паралеле, сасвим се приближавао истини, али - када је смрт дошла, моменат још није био дозрео, да се у ту истину проникне. И до данас се остало тамо, докле је он био стигао.
Истина, створене су велике катедре, заблистала су многа сјајна имена на небу санскритологије и индологије, али сви филолози, лингвисти, индолози и санскритолози заобилазе око Словена као око ватре, а за Србе - готово да и не знају. Због свега овога - помисао, да постоји једна велика завера ћутања - намеће се сама од себе. Та завера се не односи - наравно - само на Србе, него на Словене уопште - кроз настојање, да се њихова појава у Европи и даље упорно повезује с навалама азијатских хорди. Због тога Шафарик, огорчен ограниченошћу људских схватања, пише:
"Најезде које су представљале ужас за Европу, биле су најезде Хуна, Авара,
Бугара, Казара, Мађара и Печенега, који су наваљивали у хордама из Азије као
страх и трепет за Европу. Били су то народи монголско - турско - финског порекла. Међутим, ни један од индо - европских народа није тако касно, тј. у IV, V веку, или касније по Христовом рођењу дошао из Азије у Европу. Тако с потпуном сигурношћу тврдимо и знамо, да су Словени део индо - германских народа. А ако су Словени дошли из Азије у Европу, ТО ЈЕ БИЛО ТАКО ДАВНО И У ТАКО ДАЛЕКИМ ВРЕМЕНИМА ДА ИХ ЈЕ НЕМОГУЋЕ САГЛЕДАТИ.
К томе додајемо сродност словенских језика с другим језицима европских народа... Обликовање, изведенице, композиција речи, формирање глагола, затим прозодија, особито у њеним старијим облицима у старо-грчком, латинском, немачком и литванском и словенском - толико је у ових пет језика слична, да се кроз то морају препознати сестре, кћери и ЈЕДНА ПРАМАЈКА, КОЈЕ СУ СЕ РАЗДЕЛИЛЕ ТЕК КАСНИЈЕ, ПО ДОЛАСКУ У ЕВРОПУ, ШТО СЕ ТАКОЂЕ ДЕСИЛО У ЈЕДНО ДАВНО ДОБА.
Да се та подела догодила у Европи, а не у Азији, за то тврђење је Шафарику доказ чињеница, што је сличност између наведених пет језика много већа од њихове сличности са азијатским језицима исте групе. "
1.Adolphe Pictet, Les origines indo-europeennes, ou les Aryas primitifs; Essai de paleontologie linguistique,
Paris, 1877., 2 volumes.
2. "Словенске старине", немачки превод, 1,30.
3. Из Азије нису дошли Словени, већ Срби. Име Словен је врло касна појава.
Адолф Пикте као да надовезује своја размишљања на Шафарикова, када каже, да живи само зато да открије, који је био тај давни народ, који су за Шафарика - на основу великог мноштва докумената - били Срби.
А да су баш Срби били тај стари народ, каже то и Атињанин Халкокондило, историчар, износећи можда смелије од свих тврђење додатком παλαιοτατον тј. "најстарији", који се односи на Трибале, убрајане од неких аутора у Трачане, а од неких у Илире, што потврђује чињеницу о трачко - илирској
сродности, па чак и истоветности. Но Халкокондило се не зауставља само на томе, већ пишући:
'' Τριβαλλοι... ο δε εθνοζ παλαιοτατον τε και μεγιστον των εθνων ''
"Трибали... народ најстарији и највећи међу народима... "
Он додаје, да су Трибали Σερβοι, Срби, при чему добијамо један јасан редослед, који намеће једини могући закључак: антички Трачани, Илири, Трибали и др., сви су били једнородни и једнојезични и како кажу и Херодот за Трачане, и Халкокондило за Трибале - имали су сви исте обичаје. А ослањајући се - између осталих - управо и на Грка Халкокондила, ми знамо, да су они уједно сви били Срби, а тек касније Словени, име потврђено тек у првим вековима по Христовом рођењу. Овај закључак је тако јасан и толико логичан, заснован је на разним документима од разних аутора и није последица некаквог договора, као што је био, нпр., онај прошловековни, по коме Трибала једноставно нема...
Према томе, Трачани су живели и на Балкану, и у Европи, где увек постоје њихови бројни потомци, исто тако као и потомци Трибала, Илира итд., а све су то данашњи Словени, од којих су српско име задржали Срби на Балкану и Срби (немачки Венди) у Лужици. А да Срби нису дошли ни с једном од азијатских хорди, тј. врло касно појављујући се као европски уљези, потврдио је много пута Сипријан Робер. То су потврдили бројни писци, које наводи Шафарик у "Старожитностима", па у "Пореклу Словена". То је потврдио Француз Francois Pricot de Sainte-Marie y свом делу посвећеном Словенима југа, с насловом " Les Slaves Meridionaux", стр. 66., где каже:
'' Les Slaves etablis en Europe depuis la plus grande antiquite... ",
"Словени, настањени у Европи од најдавнијих времена...",
што ce - c обзиром на наслов дела - у првом реду односи на Балканске Словене, тј. Србе.
Н. Фрере (Nic. Freret), је, како каже Шафарик, имао веома високе идеје о старости Словена, па је чак СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК СМАТРАО МАЈКОМ ТРАЧКОГ И ГРЧКОГ, чиме смо се мало детаљније позабавили у поглављима о писму, о Платону, Данковском, итд.
(Наставиће се)
