Ништа није готово: Морнар и даље живи шампионски сан Бара

Град под Румијом још не одустаје од сна. Иако је ФК Морнар против Бокеља пропустио прилику да преузме врх табеле, у Бару нема разочарања које гаси вјеру — напротив. Након ремија без голова на „Тополици“, упркос прекиду серије великих побједа, међу Баранима као да је још јаче оживјела свијест да ова генерација може исписати највеће странице спортске историје града.
Прије само неколико седмица многи су говорили да је сама борба за врх огроман успјех, а данас, три кола прије краја, читав Бар гледа ка титули. На трибинама, у кафићима, на шеталишту, по школама и међу старим морнарским фамилијама — свуда се прича о истој теми: „Може ли Морнар до чуда?“

 И може.

 Јер ова екипа је већ урадила оно што се до скоро чинило незамисливим. Тим који је годинама био симпатичан аутсајдер сада равноправно стоји уз велике клубове црногорског фудбала. „Тополица“ више није само стадион — она је постала мјесто окупљања једног града који је препознао своју генерацију за понос. 

 Управо зато Бар живи ове дане са посебном емоцијом, свјестан да се овакве прилике не указују често.
Реми са Бокељом јесте пропуштена прилика, али није крај сна. Напротив — фудбалска драма тек улази у завршни чин. До краја су остала још три кола и 270 минута током којих се може промијенити све. Сутјеска јесте остала лидер, али притисак сада расте из дана у дан. 

 Будућност је у кризи резултата и без гола већ пет мечева, док Бар вјерује да баш сада долази тренутак када се рађају шампиони.

 Посебну снагу овом Морнару даје атмосфера око клуба. Одавно у Бару није виђено овакво заједништво града и спорта. Старији памте неке велике генерације, али многи кажу да никада нису осјетили овакву енергију. Свако ново коло носи нову еуфорију, а могући мечеви одлуке већ се најављују као спектакли какве „Тополица“ дуго није видјела.
Бар не слави још ништа — али сања гласно.
А понекад управо тако почињу највеће спортске приче.