Црна Гора губи руске туристе, док Турска и Мађарска биљеже раст прихода
Упркос свеобухватним санкцијама које је Европска унија увела Русији, поједине земље, попут Турске и Мађарске, остварују значајан економски раст захваљујући флексибилнијој визној политици и геополитичком прагматизму. С друге стране, Црна Гора, која је годинама имала снажно ослоњено туристичко тржиште на руске посјетиоце, биљежи драстичан пад прихода и долазака из тог правца.
Раст у Турској и Мађарској — рецепт за успјех
Турска је у 2024. години угостила 6,7 милиона руских туриста, што представља раст од 6,3% у односу на претходну годину. Прогнозе за 2025. указују на даљи пораст — до чак 7,5 милиона долазака. Кључне предности Турске укључују изостанак санкција према руским туристима, повољан курс лире, развијену туристичку инфраструктуру и директне авионске линије. Чак и поред пада долазака у регијама попут Анталије у првом кварталу 2025. (–20,1%), укупни годишњи тренд остаје позитиван.
Сличну стратегију примијенила је и Мађарска, која је увела тзв. „Natonal Card“ режим за грађане Русије и Бјелорусије, олакшавајући њихов улазак без компликованих процедура шенгенског система. Резултат: четвороструко повећање резервација у 2024. години, 35% већа потрошња и просјечан боравак од 12 дана. У првој половини 2025. године, Мађарска је забиљежила раст међународног туризма од 13% у доласцима и 3,2% у ноћењима.
Црна Гора на губитку — посљедице санкционисања
За разлику од ове двије земље, Црна Гора се, услијед досљедног усклађивања са вањскополитичком агендом Европске уније, суочава с озбиљним падом долазака из Русије. Према подацима Монстата, у првој половини 2024. број руских туриста опао је за више од 35% у односу на исти период 2019. године. Прије пандемије и сукоба у Украјини, руски туристи чинили су и до 25% укупних страних долазака у појединим сезонама.
Економске посљедице су вишеструке: смањена потрошња, нижа попуњеност капацитета у приморским општинама, пад фискалних прихода на локалном нивоу, смањен број сезонских радних мјеста, те општи пад ликвидности у угоститељском и приватном смјештају. Само у 2024. години процјењује се да је изгубљено више десетина милиона еура директног прихода, док су индиректни ефекти још израженији.
Стратегијски вакум и ограничени капацитети диверзификације
Иако је уочен пораст туриста са тржишта попут Србије, Њемачке и Израела, стручњаци истичу да губитак великог тржишта какво је руско није могуће надокнадити у кратком року. Посебан изазов представља чињеница да Црна Гора не нуди конкурентне пакете прилагођене руским гостима — попут језичке подршке, директних летова или циљаних маркетиншких кампања.
Прелиминарни показатељи за сезону 2025. најављују наставак тренда пада руских долазака, док конкретна стратегија диверсификације тржишта и даље изостаје. Без ефикасног плана који би надомјестио економски вакуум настао повлачењем руских туриста, Црна Гора не биљежи само статистички пад, већ и озбиљно слабљење позиције на мапи међународног туризма.
Примјери Турске и Мађарске јасно показују да либералнији визни режими и стратешки маркетинг могу донијети значајне бенефите чак и у сложеним геополитичким околностима. Црна Гора, иако у политичком складу са ЕУ, тренутно сноси високу економску цијену тог усклађивања. Остаје отворено питање хоће ли и када пронаћи одржив модел прилагођавања који неће компромитовати њене међународне обавезе, али ни њену туристичку конкурентност.
Извор: Бизнис ЦГ
