Црногорски туризам ове сезоне суочава се са озбиљним изазовима, што потврђују и процјене стручњака и видно смањен обим пословања у угоститељству.
Иако се земља годинама ослањала на овај сектор као кључни ослонац економије, почетак љета донио је слабу попуњеност капацитета, скупе услуге и недостатак стратегије. Повећање пореза, инфраструктурни проблеми и геополитичке околности додатно су оптеретили индустрију у којој и даље постоји нада у опоравак током каснијих мјесеци сезоне.
Економски аналитичар Давор Докић оцјењује да је тренутно стање у туризму катастрофално и да, по свим параметрима, у односу на прошлу годину имамо пад од 20 одсто, на шта највише указују велетрговине и угоститељство. Као примјер наводи Будву, која је кључна за Црну Гору.
– На данашњи дан имамо попуњеност Словенске плаже 30 одсто, што је катастрофа јер је шпиц сезоне, 19. јул. Сви показатељи су јако лоши и мислим да ова сезона није кренула добро. Али, да ли постоји могућност да се у другом дијелу сезоне нешто поправи – сигурно да постоји – наводи он.
Истиче да је један од фактора слабе сезоне недостатак израелских туриста, који су отказали све летове када је почео рат између Ирана и Израела. Уједно наглашава да су руски туристи изузетно важни.
– Они су нам били други по броју ноћења, послије туриста из Србије. Упркос забрани летова из Москве, која је проистекла из одлуке Владе Црне Горе, постоји реална могућност да се Руси врате преко алтернативних рута, преко Истанбула или других дестинација. Интересовање са тог тржишта није нестало – рекао је Докић.
Предсједник Удружења угоститеља Будва Александар Јовановић каже да, према његовој и процјени оних који се баве туризмом и угоститељством, има знатно мање туриста. Иако наводи да је Монстат надлежна институција за процјену стања у туризму, сматра да у односу на прошлу годину у угоститељским објектима има између 10 и 20 одсто мање гостију, а да је промет веома мали, што представља озбиљан проблем.
Када је ријеч о паду броја туриста с руског тржишта, Јовановић оцјењује да то није кључни фактор који је утицао на ток сезоне.
– Не бих рекао да је то у питању, него бих казао да је у питању неспособност, организација без стратегије, без плана. Црна Гора као мала дестинација и мала земља може да се попуни озбиљним радом туристима из Њемачке или Енглеске. Ми смо мало тржиште, такорећи статистичка грешка у односу на Шпанију, Француску, Италију. У питању је једноставно наша неспособност, лоша повезаност, лоша стратегија, лоши путеви, лош туристички производ, који је сваке године све гори и гори – истиче Јовановић.
Стратегијом до елитног туризма
Када је у питању елитни туризам, Александар Јовановић сматра да се на томе не може радити преко ноћи.
– Ако нешто стварате, један производ, морате да имате стратегију, краткорочну, дугорочну, да идете ка томе. И онда, кад направите ту једну причу, из године у годину, вјерујем да би као мала дестинација нешто могли да постигнемо. Ми немамо услове да се бавимо масовним туризмом – немамо ни путеве, ни паркинг простора, ни толико плажа, ни толико хотела. У Анталији има више хотела него у цијелој Црној Гори. Тако да је беспредметно причати о масовном туризму на овако малој површини – закључује Јовановић.
Он додаје да су Влади и ресорном министарству и прошле и ове године упућивали предлоге, али да је основни проблем повећање ПДВ-а који је подигнут на 15 одсто, како на хотелске собе тако и на услуге у угоститељству, односно на служење и припрему хране.
– На пиће је 11 одсто и то је највећи ПДВ у Европи. И то је још један ограничавајући фактор. Послије људи кажу да смо скупи. Скупи су нам цјелокупни рачуни, најскупљи смо у Европи, имамо највећи ПДВ у Европи. И шта очекујете? Да имамо најнижу цијену? То је немогуће. Дакле, узрок проблема су доносиоци одлука – казао је Јовановић.
Он не очекује побољшање сезоне.
– Мислим да ће тај тренд бити исти, с тим што очекујем да неће бити пад већи од 10 одсто у односу на прошлу годину, и ако буде толико – да будемо задовољни – каже Јовановић.
ПДВ допринио расту цијена
Давор Докић истиче да је повећање ПДВ-а сигурно допринијело расту цијена.
– Када имате високе инпуте, морате имати скуп производ. Онај ко држи ресторан, кафић или било који угоститељски објекат, мора то да урачуна у цијену. Онда те цијене постају високе, а високе цијене тјерају велики број људи. Један дио може да их плати, али већи дио не може – каже он.
Према његовим ријечима, пад обима пословања повлачи читав ланац негативних посљедица: ко је радио добро сада је у минусу, ко је био на нули сада је у губитку.
– Поента је што нема адекватне стратегије развоја туризма. Ви знате да се аранжмани праве у новембру за наредну годину. Сви инпути морају бити познати унапријед, а не да се мијењају у пола сезоне. То је неодговорно према људима који се баве туризмом – закључује Докић.
Према његовим ријечима, некада је Будва имала велику пребукираност, али да је сада најважније направити баланс између квантитета и квалитета.
– Имали смо ми и ту фазу када смо били пребукирани, а да није било много финансијског ефекта. Сада смо у једној фази гдје нема довољно гостију, а немамо ни квалитетних гостију. Мало смо се изгубили – хоћемо ли основни туризам или неки елитни. А то не постоји на туристичкој мапи Црне Горе. Једноставно смо се изгубили јер немамо ни стратегију, ни планове и тумарамо од сезоне до сезоне – каже туризмолог Јовановић.
(ДАН)
