Поучен примјером колега из Херцег Новог који су писали Судском савјету због кадровских проблема у Основном суду у том граду, и адвокат из Бара Жељко Шупљеглав обратио се дописом предсједници Скупштине Црне Горе, предсједнику Владе, Мнистарству правде, Судском савјету и Адвокатској комори. Шупљеглав у допису указује на проблеме с којима се у раду суочава Основни суд у граду под Румијом.
"Надам се да сте упознати с чињеницом да Основни суд у Бару тренутно функционише с четворо судија и предсједницом суда. Судија Владана Раичевић је оправдано одсутна, ради одржавања трудноће. Дакле, Основном суду у Бару, по систематизацији, недостаје пет судија, а број запримљених парничних предмета само у 2022. години је око 1.400" – указао је Шупљеглав.
Он је подсјетио да је Снежана Драгојевић постала судија Вишег суда у Бијелом Пољу, да је Зоран Лекић отишао у пензију, Љиљана Булатовић постала судија Вишег суда у Подгорици, као и ранији предсједник барског суда Горан Шћепановић, док је судија Сава Мушикић отишао у Основни суд у Никшићу.
"Не пада ми на памет да судим да ли је неко и ко заслужио напредовање, али се, истовремено, морала водити одговорна кадровска политика. Предсједница Судског савјета др Весна Симовић Звицер у извјештају за 2021. годину је навела: "Као и у претходном периоду, тако је и током извјештајне године рад црногорског судства укупно, као и Судског савјета, био ограничен због пандемије изазване ковидом-19, али и због вишемјесечног штрајка адвоката. Посебно су судови имали доста застоја у раду усљед одлуке Адвокатске коморе да обустави пружање правне помоћи, због чега је одлаган велики број заказаних рочишта. Разлог одлагања рочишта у 2021. години није био ковид-19, јер је Црна Гора corona free од 2. јуна 2020. године. Штрајк адвоката није вишемјесечни, већ у трајању од 70 дана, судови у јулу и августу користе годишње одморе, тако да констатација, нажалост, није тачна. Остаје питање када ће се попунити упражњена мјеста недостајућих судија? Ко је одговоран за стање да се у једном суду ради са мање од 50 одсто систематизованих капацитета, на штету грађана, јер ићи суду значи ићи правди" – истакао је Шупљеглав.
Шупљеглав објашњава да је био укључен у реформу правосуђа кроз Управни одбор Удружења судија и Центра за обуку судија.
"Негдје је кренуло у кривом смјеру, по оној "пут до пакла је поплочан добрим намјерама". Сада, као адвокат, као и сви адвокати у Бару, суочавам се са нефункционалним судом, за шта није одговорна ни предсједница Тамара Спасојевић, нити поступајуће судије. Због тога је ово моје обраћање апел за превазилажење настале ситуације, у оквиру могућег, де леге ференда и измјена законске регулативе које ће омогућити потпуну деполитизацију судства, што данас, сложићете се, није случај" – наводи се у допису барског адвоката.
Према његовим ријечима, одговор треба тражити од оних који су довели до реформе која је уназадила правосуђе.
"Очигледно је систем избора судија спор и неадекватан, без стимуланса. Да ли је ико преузео одговорност за бруку око избора кандидата за Основни суд у Подгорици? Ко је увео прописе како се постаје приправник у суду, колико траје приправнички стаж, зашто три године" – упитао је адвокат из Бара
Он сматра да су Закон о Судском савјету и судијама и Закон о приправницима у судовима и државном тужилаштву и правосудном испиту тешко примјењиви.
"Примјена донијетих закона везује руке Судском савјету, чега је законодавац морао бити свјестан приликом доношења прописа, а министарство приликом давања предлога"– закључио је Шупљеглав.