У Приштини окончано суђење за ратни злочин Екрему Бајровићу из Бара: Тужилаштво признало да је спасаво људе, очекује се ослобађајућа пресуда

У тзв. Основном суду у Приштини јуче је, након седам мјесеци, окончано суђење црногорском држављанину Екрему Бајровићу, оптуженом за наводне ратне злочине почињене у метохијској општини Исток и околини током 1998-1999. године. У завршној ријечи, специјални тужилац Иљир Морина признао је да овај Баранин који је био припадник МУП-а Србије током рата на КиМ заправо спасавао људе албанске националности током полицијских акција, наводећи да суд ту чињеницу треба да узме као олакшавајућу околност приликом изрицања пресуде које је заказано за сјутра (петак).

Конкретно, тужилац је навео да је током поступка доказано да је оптужени спасио смрти Ахмета Елшанија и још неколико лица.

Одбрана је категорички устврдила да је доказано да Бајровић није учествовао у било каквим злочинима, затраживши његово пуштање на слободу. Адвокати оптуженог Баранина који је већ 21 мјесец у притовру у Подујеву, истакли су да не поричу чињеницу да је у селу Старадворане почињен злочин, али, нагласили су да њихов брањеник није учествовао у злочинима за које га тужилаштво терети.

„Слажемо се да су страдали невини људи и није нам проблем да то кажемо у овом суду и ван овог суда, пред медијима и пред јавношћу, али одбрана у цјелини негира тврдњу тужилаштва да је Екрем Бајровић 7. и 8. маја 1999. године учествовао у извршењу кривичног дјела које му се ставља на терет“ – рекао је у завршној ријечи адвокат Љубомир Пантовић.

Оптужени Екрем Бајровић је истакао да осјећа "стид" што мора да се брани од оптужнице Специјалног тужилаштва. Он је пред судом јуче казао да је био присутан критичног дана, и да је  спашавао људе, али да не зна ко је починио злочине.

„Веома ме је срамота што морам да се браним од такве оптужбе. Увијек сам се трудио да живим савјесно. Живио сам у миру са комшијама Албанцима. Истина је да сам био полицајац. Цијели живот имам проблема са надређенима. Покушао сам да помогнем и олакшам људима гдје год сам могао. Тог дана су убијени невини цивили, али ја у томе нисам учествовао. Не знам ни ко је ово урадио - рекао је Бајровић пред поротом јуче.

Пороту, која суди у овом кривичном предмету, чине Ментор Бајрактари - предсједавајући, и чланови Арбен Хоти и Кујтим Краснићи.

Иначе, у самој оптужници, која је након признања специјалног тужилаштва да је он спашавао људе у потпуности проблематизована и остала на "климавим ногама",  наводи се да је Бајровић допринио примјени репресивних мјера - убистава, упада, премлаћивања, малтретирања, хапшења, мучења и нехуманог поступања према цивилном становништву.

Према наводима Тужилаштва, он је био у саставу полицијских и војних снага које су 08.05.1999. године у селу Стародворане  убиле 15 цивила албанске националности.

У оптужници се наводи да су у селу Старадран дана 08.05.1999. године колону цивилног становништва која је кренула ка Албанији зауставиле ове српске полицијске и војне снаге, чији је дио био и Бајровић, при чему су мушкарци одвојени од других из групе.

"Најприје им је одузет новац и друге драгоцености, а затим су смјештени у двориште нечије куће, гдје су постројени са подигнутим рукама и окренути према зиду дворишта, након чега су их српске снаге физички напали и тукли разним средствима", наводи се поред осталог у оптужници.

За то вријеме, према оптужници, српске полицијске и војне снаге су им се обраћале ријечима: „Гдје је НАТО?“ и "Гдје је ОВК?".

Оптужница као освета јер је повратио узурпирану имовину

Бајровић је 1999. након прогона неалбанаца са Космета доселио у Бар.  У минулих 25 година откако је напустио родну Витомирицу код Пећи веома често је одлазио у завичај, свјестан да нема чега да се плаши јер, како кажу његови укућани, није учинио ништа чега би се стидио.

Ухапшен је у октобру 2022.године у Пећи, непосредно након што је тамошњој локалној полицији пријавио да му је демолирана кућа.

Претходно је покренуо судски спор због узурпације и отимања његове имовине, што је уз  одбијање да под притиском и будзашто отуђи некретнине, главни разлог на брзину склепане оптужнице са примитивно организованим свједоцима.

Кнежевић први јавно проговорио о случају

Иако је Бајровић активиста Бошњачке странке у Бару, гдје је на последњим изборима био и кандидат за одборника, први о неправди према овом Баранину проговорио је  у Скупштини Црне Горе Милан Кнежевић, лидер Демократске народне партије. Он је критиковао ћутање црногоских институција и носилаца јавних функција, показујући узнемирујуће фотографије Бајровића кога везаних руку и ногу доводе на суђење у Приштину, као и фотографије његово додатно демолиране у уништене куће у Витомирици.

Министар Миловић посјетио Бајровића

Да је  позив Кнежевића држави да се укључи у рјешавање овог проблема уродио плодом показало се захтјевом који је министар правде у Влади Црне Горе Андреј Миловић изнио у Приштини у сусрету са својом „колегиницом“ у привременим институцијама ситема покрајине – Аљбуљеном Хаџију.

Из црногорског Министарства правде саопштено је тада да су Миловић и Хаџију, на састанку у Приштини разговарали и о случају Екрема Бајровића, држављанина Црне Горе који се  налази у затвору на Космету, под оптужбом за ратне злочине из 1998. и 1999. године.

Миловић који је и посјетио Бајорвића,  казао је да је његово Министарство заинтересовано за тај случај и истакао да Црна Гора очекује да оптужени грађанин Бара има правично и фер суђење, сходно међународним правним стандардима.

Ненезић: Одлука суда да буде праведна

Посланик СД-а и предсједник СО Бар Бранислав Ненезић јуче је током скупштинске расправе упутио  јавни апел  - поводом завршетка првостепеног судског процеса против Бајровића у име породице Бајровић али у своје лично име као његов суграђанин - министру правде који га је и посјетио у затвору и министру вањских послава Црне Горе да дају додатни напор како би црногорски држављанин имао праведно суђење и како би се његова права заштитила.

Једини "гријех" што је носио униформу српске полиције и што није дао своју имовину узурпаторима

Бајровић је био припадник МУП-а Србије на Космету, и та чињеница је суштински послужила као „основ“ за измишљену оптужницу. Да је починио било какав злочин, овај већ двије и по деценије угледни и узорни грађанин Бара не би без икаквих резерви и страха непрестано одлазио свих минулих година у крај из кога потиче, гдје је посјећивао своју имовину, пријатеље, комшије и родбину. У Бару, сви који га познају, са огорчењем гледају на режирану представу тзв. косовског правосуђа које као на траци производи лажне свједоке којима се настоји осудити овај 63-годишњак који, сви се слажу, никоме ни воду није натрунио.

М.Јовановић