HIC RHODUS, HIC SALTA: Песма из карантина (II)

Аутор: Редакција 7 Оставите коментар

ПИШЕ: Игор Ремс, акад.

Куда иде овај свет?Какви су то људи који желе да униште људску цивилизацију? Да ли је ико, заиста, нормалaн када се одлучи за политику а зна шта га све тамо чека ? Или је то један посебан сој који тачно зна што хоће? Шта се са њима дешава? Зашто их после неколико година не распознајемо јер су изгубили лице човечности, лице нормалности? Да ли је латентна у њима жеља за владањем? Моћи? Наша држава је мала али ситносопственички интереси, егоизам, грамзивост, похлепа, лоповлук, лаж...наших политичара је толико грандиозна, бескрајна и очигледна да једноставно остајете без речи...спрега државе и мафије је таква да се питате да ли држава води мафију или мафија води државу? И једно и друго је погубно по Народ! Нарочито боли њихова сурова бездушност где један велики део Народа једва саставља крај са крајем а они се размећу сатовима који коштају на десетине, стотине хиљада еура.

Да ли се може икоме у политици веровати?

Патријарх Павле каже: Сви смо ми људи, треба бити Човек.

Сва ова питања навиру, не дају ми мира у овом проклетом затвореном простору 3х3 квадрата.

На ум ми падају књиге које сам давно читао Орвелова „Животињска фарма“ и „1984“... Човек је у четрдесетим годинама прошлог века видео куда иде свет.

Ови моћни дистопијски романи упозоравају на будућност у коjoj ће државни апарати у рукама „лудака“ или „владе у сенци“ вршити потпуну контролу друштвеног живота, живота на целој планети.

И да ли је Пекићев антиутопијски роман „Атлантида“, написан 40 година после Орвелове 1984-е био пророчки из данашње перспективе?

Да ли би Бил Гејтс, који је годинама донирао др Ерика Пјанку, заговорника уништавања већег дела људске популације планете земље, платио поновно штампање романа Атлантида?

Мелинда и Бил Гејтс скинути су са трона најдарежљивијих, када је човек из њиховог круга и њихов пријатељ, Ворен Буфет дао 37 милијарди долара за финансирање оним групама које раде на контроли популације.

Још један цитат Патријарха: Човек је биће коме може и Бог да се обрадује а од кога може и ђаво да се постиди. Видите колико је то огроман размак! Где ћемо се наћи зависи од нас.

У ушима ми одзвања Клаус Шваб и његова сатанистичка реченица (парафразирам) : да људи немају ништа, а да буду срећни!

Пада ми на памет пилот једне америчке авио компаније који због савести више није могао да ћути, где је говорио да су п посаде авиона годинама уцењене, од обавештајних служби, да ћуте о избацивању свакојаких отрова приликом лета!

„ОНИ“ нас трују на свакојаке начине. Можда и сада у овом тренутку док посматрам са балкона како преко плавог неба један авион оставља дугу белу бразду?

Загађују нам и ваздух а да тога нисмо ни свесни! Можда зато и не изненађује брзина којом се епидемија шири. Све је загађено.

На комоди поред кревета ставио сам пар кљига, да прекратим време и једну малу икону Мајке Божје. У мојој глави страшан ковитлац, црне мисли као цунами плаве моје мождане ћелије.

Шта ако мајка умре?Шта ако мајка умре?

Апокалиптичне сцене из Италије, где породицама не дозвољавају да приствују сахрани, из Америке где ради претрпаности гробља људе сахрањују по парковима...И са свих других крајева света... Да ли је заиста дошао Судњи Дан?

У тим најтежим тренуцима, када вам је глава испуњена најстрашнијим мислима, када сте физички ограничени, у том безнађу... обраћам се и говорим са Богородицом, и у том монологу осећам њене три руке како ме узимају у наручје. Њене руке ме осветљавају изнутра, дају ми уточиште, враћају ме у живот. Дају ми мир, нестваран мир!

Излазим на балкон. Море је чудно зелено, одблесак од брда, тамо где су Њивице...Једна барка упутила се тим зеленим пољем...На хоризонту назире се острво...

ОСТРВО

Неподношљиви ожиљак слободе

Острво на хоризонту

Ко ће му поклонити Реч

Њено неизговорено протицање

У којем су наша имена нага

Девице на пустој обали

Неми зачетак сна

Прелива душу

Као море оштро камење

Колико таласа

Колико ветрова