ПИШЕ: Игор Ремс, акад.
Све је почело када су закључали свет! Споља и изнутра. Сада је свима јасно да је Corona Covid-19 производ америчке дубоке државе. Задужена да прати рад тајних лабораторија које су радиле на вирусу слепих мишева, како да буде што преносивији и смртоноснији на људе, била је америчка обавештајна служба, CIA.
Гласноговорник овог сатанистичког пројекта је Клаус Шваб, (Давоски економски форум, заговорник златне милијарде), Бил Гејтс, чији предак је играо велику улогу 1915. године при избијању шпанске грознице, у народу познате као шпањолица, вирус инфлуенце А (Х1Н1) којом је било заражено пола милијарде људи а смртно страдало педесет милиона. У цео овај сатанистички пројекат стала је потпуно корумпирана Светска здраствена организација (СЗО) и америчко-енглеске фармацеутске куће.
Корона вирус, Ковид-19 и све његове подваријанте, косио је стару популацију, опустошио старачке домове а америчке вакцине Pfizer и Moderna убиле су и даље убијају много више него што је убио ковид али сада младе и здраве људе, који напрасно умиру. Да је реч о сатанистичкоом пројекту потврђено је затварањем Олимпијских игара у Паризу силазаком златног Луцифера, "новог Месија", којега дочекују зомбији...
Закључавање граница затекло ме је у иностранству. Моја сестра је отишла за Београд, на помен мужу, и више није могла да се врати, а код куће остала мајка у деведесетој години. Звао сам преседника владе, амбасаде, конзуларна представништва, све могуће црногорске институције да дозволе мојој сестри да уђе у Црну Гору. И ништа. И тако данима. А онда ми је јављено да, ако влада пошаље авион(е) за своје грађане, да ће ми обезбедити место.
У лету за Подгорицу, сви са маскама, падају опкладе младића који седе близу мене: колико ће бити аута на писти „за изабране“? Слетели смо. Почело је прозивање. Млади људи излазе и улазе у аутомобиле који их чекају. Вау, каже један младић: Ми смо изгледа само колетерал.
За децу „одабраних“ није важио карантин! А када мало боље размислим због њих су, вероватно, и послали авионе...ми смо били, како рече младић – колатерал!
Тако су нас држали два сата у авиону а онда под пратњом право у нови студентски дом. Тамо је већ била војна полиција. Два дана смо били „гости“ под кључем, студенског дома док није букнула зараза на спрату испод нас. Одмах су нас преселили у старо здање медицинског института др Симо Милошевић.
Свако је добио собу, са купатилом, телевизор и интернет који у мојој соби није функционисао. И имали смо балкон, балкон спаса! Закључани споља, свуда војна полиција.
Храна лоша. Смршао сам 4 килограма и да није било мог комшије, балкон до мене, Хариса Турусковића, који је делио воће које је добијао од његових, изгубио бих још које кило. Тако у неким лошим временима, сретнете људе које никада не би срели у животу а мој Превлачки како сам га звао имао је душу, интересантне приче и лепи хумор и остали смо до данас пријатељи.
Језиви је осећај када сте затворени иако знате да то није затвор, да не носите никакав грех али остајете без даха, свашта вам пролази кроз главу, не верујете шта се дешава, све је апокалиптично. Снови прави кошмар, бројгеловске слике смрти...
И ту почињем да пишем...
(Наставља се)
